• Urednički tim

Zorić: Vojska Srbije da pojača obuku za borbu protiv dronova

26/04/2022

Napad dronova Bajraktar na ruski PVO sistem Buk u februaru 2022. na jugu Ukrajine (foto: twitter)

Rat u Ukrajini i nabavke naoružanja u regionu u prvi plan stavile su bespilotne letelice kao najnovije moćno sredstvo na bojnom polju.


Iskustva iz prve faze ruske invazije na Ukrajinu ukazuju da je na efikasnost ukrajinskih dronova uticala slaba organizacija PVO jedinica ruske armije, smatra pukovnik u penziji Boško Zorić. On dodaje da su PVO sistemi kakve ima Srbija efikasni u borbi protiv dronova, ali je potrebno pojačati broj nišandžija, operatera i njihovu obuku.


Zorić je bio starešina artiljerijsko-raketnih jedinica za protivvazduhoplovna dejstva (ARJ PVD) sa više od 30 godina iskustva u obuci i borbi protiv ciljeva u vazdušnom prostoru.


On objašnjava da se Vojska Srbije već dugo bavi proučavanjem bespilotnih letelica. Postoji kvalifikacija tipova i prva se organizovano bavila borbom protiv dronova još 1999. tokom NATO bombardovanja, kaže Zorić. Pored tih iskustava pomaže i što mete koje oružane snage koriste za gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru spadaju u takav tip letelica.


Relativno niska cena dronova u odnosu na avion, efikasnost i nepostojanje rizika po posadu dovela do njihove ekspanzije upotrebe, ukazuje sagovornik Balkanske bezbednosne mreže.


Premijerno su se koristile šezdesetih u špijunskim zadacima SAD po Aziji, a masovnu upotrebu doživele su tokom Vijetnamskog rata. Danas se upotrebljavaju za izviđanje i osmatranje bojišta radi uočavanja pokreta neprijateljskih snaga, korekturu artiljerijske paljbe, označavanja i uništavanje ciljeva i ometanja radarskih instalacija.


BBM: Koliko su postojeći borbeni sistemi u Vojsci Srbije, topovi M-53 Praga i Bofors L-70, laki prenosni sistemi Strela 2M, Strela 10 i Šilo, Pancir S1, Pasars, Mistral i FK-3 pogodni za borbu protiv ovih letelica?


Boško Zorić: Ukoliko imamo u vidu klasifikaciju bespilotskih vazduhoplova prema doletu i maksimalnoj visini leta možemo zaključiti da su svi navedeni sistemi PVO efikasni za uništavanje letelice bliskog doleta, letelice kratkog doleta, letelice srednjeg doleta i taktičkih bespilotnih letelica.


Raketnim sistemima Pancir S1, KUB, Neva i FK-3 mogu se uspešno uništavati M.A.L.E. letelice ( srednje visine upotrebe i velike autonomije leta) , dok se H.A.L.E. letelice (velike visine upotrebe i autonomije leta ) mogu uništavati raketnim sistemom FK-3.


Kao potvrdu ovim navodima podsetiću čitaoce na iskustva jedinica za PVD Vojske Jugoslavije u toku NATO agresije na SRJ navedena u analizi Zorana Vukosavljevića za TangoSix Borba protiv bespilotnih letelica i krstarećih raketa u ratu 1999. godine: Učinak artiljerijsko raketnih jedinica.


Po zvaničnim vojnim podacima objavljenim na kraju rata, VJ je oborila 30 bespilotnih letelica.

Interesantno je da se oni, za razliku od podataka o oborenim i pogođenim avionima i helikopterima, uglavnom slažu sa podacima NATO. U obaranju navedenih bespilotnih letelica učestovali su svi artiljerijski i raketni sistemi PVO tadašnje VJ.

Dronovi postaju sve važnije sredstvo izviđanja za kopnenu vojsku i izvođenje borbenih dejstava (foto: honvedelem.hu)

BBM: Da li je odbrana od dronova stvar tehnologije ili je više obuka pripadnika PVO?


Boško Zorić: Za borbu protiv savremenih bespilotskih vazduhoplova potrebno je imati dovoljno obučenih i opremljenih jedinica za PVD kojih Vojska Srbije, nažalost, sada nema u potrebnoj meri.


Naime, nakon završetka NATO agresije provedene su reforme Vojske Srbije do 2010. Mnoge jedinice za PVD su ugašene ili su svedene na minimalnu meru. Planovima popune predviđeno je da se te jedinice uglavnom popunjavaju licima iz rezervnog sastava umesto odlično obučenim profesionalnim sastavom.


Poslednja iskustva iz rata u Ukrajini nedvosmisleno pokazuju da uspešnu borbu sa bespilotskim vazduhoplovima mogu voditi isključivo dobro obučeni i uvežbani operatori ili nišandžije.


Pored obuučenosti za izvođenje efikasne PVD neophodna su i tehnološki savremeniji raketni sistemi za PVD, posebno hibridni, poput Pancira S1 i PASARS-a. Domet oruđa limitira efikasnost istog imajući u vidu da su savremeni bespilotni vazduhoplovi naoružani vođenim projektilima i do 10 km dometa.


BBM: S obzirom na potencijalno masovno korišćenje, da li je moguća obuka i korišćenje ostalih jedinica Vojske za odbranu od napada malih bespilotnih letelica? Na primer pešadije i tenkovskih posada.


Boško Zorić: Još u JNA nastavnim planovima i programima obuke jedinica svih rodova i službi bila je definisana tema „Gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru oružjima svoga roda-službe“. Svi pripadnici JNA ubučavani su za gađanje niskoletećih aviona i helikoptera sa pešadijskim naoružanjem kao i sa protivavionskim puškomitraljezima, mitraljezima ili topovima ugrađenim na tenk, oklopni transporter ili višecevni lanser raketa.


Reformom sistema obuke u Vojsci Srbije ova tema nije izgubila na značaju i obavezna je za obuku svih rodova i službi.


Oklopne i artiljerijske jedinice modernizacijom dobijaju ili protivavionski top ili mitraljeze većih kalibara koji se mogu uspešno upotrebiti u borbi protiv bespilotnih vazduhoplova. Iskustva iz rata na prostoru bivše SFRJ i sad u Ukrajini nam pokazuju da se posebna pažnja mora posvetiti zaštiti jedinica kao i organizovanju osmatranja vazdušnog prostora i obaveštavanju o pojavi bespilotnih vazduhoplova.


Tokom agresije NATO sistem PVO Vojske Jugoslavije je vrlo brzo shvatio opasnost koju predstavljaju bespilotni vazduhoplovi pa su uvedene i adekvatne mere zaštite. Pre svega to se odnosilo na mere uzbunjivanja kojima su se artiljerijsko-raketne jedinice PVO pravovremeno prevodile u najviši stepen pripravnosti, a ostali pripadnici jedinica su se sklanjali u skloništa ili zaklone.


Maskiranje je najšira i najvažnija mera zaštite u sprečavanju otkrivanja jedinica iz vazdušnog prostora. Maskiranje je vršeno korišćenjem formacijskih, ali najviše priručnih sredstava. Maskiranje mora biti originalno, verodostojno, neprekidno i prilagođeno uslovima terena na kome se jedinica nalazi.


Posebnu pažnju treba pokloniti merama obmanjivanja što je u agresiji vrlo dobro rađeno. Izrađene su brojne makete borbenih sredstava, lažni položaji radarskih i ARJ PVO uz njihovo oživljavanje upotrebom imitatora radarskog zračenja, a korišćeni su i pasivni ugaoni reflektori za izmenu izgleda radarske slike, pasivni dipoli za stvaranje većih odraznih površina sa zemlje i sl.


Posebno značajno je iskustvo u integrisanju raznih civilnih subjekata u sistem osmatranja vazdušnog prostora i javljanja o pojavi neprijateljskih vazduhoplova. Zbog smanjenja broja i formacisjkog sastava dobrog dela ARJ PVD, pre svega malog dometa, narušena je i mogućnost kvalitetnog obučavanja osmatračkih organa kao što su vizuelne osmatračke stanice i osmatrači vazdušnog prostora, a koji su okosnica pravovremenog reagovanja ARJ PVD malog dometa.

Turska bespilotna letelica Bajraktar u sastavu oružanih snaga Ukrajine (foto: aa.com.tr)

BBM: Da li je npr. Bajraktar veoma efikasna bespilotna letelica ili je njegov kvalitet više stvar loše obuke jedinica PVO koje bi trebalo da ga obore?


Zorić: Ovo je vrlo savremena besposadna letelica koje se pokazala vrlo efikasna u poslednjim sukobima, ali nije neuništiva. Smatram da ga je moguće vrlo efikasno uništiti sa svim artiljerijsko raketnim naoružanjem za PVD u Vojsci Srbije. Za efikasno uništenje preduslov je vrlo dobra obučenost jedinica VS kao i pravovremeno otkrivanje u vazdušnom prostoru.


BBM: Šta nas uči iskustvo korišćenje dronova u ratu u Ukrajini?

Na osnovu analize do sada dostupnih i relevantnih snimaka dejstava bespilotnih vazduhoplova u ratu u Ukrajini smatram da je na veliku efikasnost istih sa ukrajinske strane uticala slaba organizacija protivvazduhoplovne zaštite jedinica ruske armije.


Posebno je ovo došlo do izražaja u prvoj fazi ruske "specijalne operacije" kada je očigledno da jedinice na maršu nisu imale bilo kakvu ili minimalnu PVO.


U drugoj fazi rata došlo je do promena u upotrebi jedinica kada postaje vidljiva sve veća prisutnost ARJ PVD ruske armije poput raketnih sistema PVO S-400 i S-300, BUK-M3, TOR, Pancir i drugih. Nakon njihovog uvođenja u borbu sve je više izveštaja o obaranju bespilotnih vazduhoplova ukrajinske strane.