top of page

Item List

"Brzi Odgovor 22": iskrcavanje američkih padobranaca na Balkanu

08/05/2022 Američka 173. padobranska brigada u četvrtak 12. maja treba da izvede desant snage ojačajnog bataljona na poligon Krivolak u Severnoj Makedoniji. To je početni deo vežbe "Brzi odgovor 22" (Swift Response 22) na kojoj učestvuje oko 4.600 pripadnika oružanih snaga SAD, domaćina iz Armije Severne Makedonije, Velike Britanije, Italije, Francuske, Crne Gore, Albanije i Grčke. Planiran je angažman 45 aviona i helikoptera. Čak 1.800 padobranaca biće deo prikaza reakcije snaga NATO za brzo reagovanje u krizi. Predviđeno je više od 700 padobranskih skokova iz američkih aviona C-130J Herkules. Lovačka avijacija pratiće avione za prevoz desanta i štititi od protivničke avijacije. Senka rata u Ukrajini je snažna i više nema političkih eufemizama u obrazloženjima scenarija vežbi. Jasno je da se radi o proveri NATO za slučaj potrebe da se angažuje na prostoru Balkana ili na istoku. Centralno mesto vežbe je poligon Krivolak koji je uređen za obuku u uslovima bliskim ratnim. Na tom prostoru osim desanta prikazaće se neposredna vazduhoplovna podšrka. Učestvovaće jurišni avioni američke avijacije A-10C iz 104. borbene eskadrile Nacionalne garde Merilenda za potrebe vežbe preleteli su okean i privremeno će biti na aerodromu Ohrid. Na aerodrom Petrovac pristigla je tehnika američke armijske avijacije – teški transportni helikopteri Činuk i višenamenski Blek houk. Britanci su došli sa borbenim helikopterima Apač. U Severnu Makedoniju pristižu jedinice koje će učestvovati u dinamici vežbe do 20. maja. Vežba "Brzi odgovor 22 " na Balkanu je deo šire međunarodne vežbe koja se održava pod istim imenom ovog proleća u regionu Arktika, Baltika i Balkana. Učestvuje ukupno 9 000 vojnika. Jedna od aktivnosti za javnost bio je aeromiting održan 8. maja na aerodromu Stenkovec kao prikaz potencijala Nato.

"Munjeviti udar 2021": Srbija prednjači po velikim nacionalnim vežbama

26/06/2021 Višednevni maneveri "Munjeviti udar 2021" treća su velika nacionalna vežba Vojske Srbije od 2016. godine. One po brojnosti svrstavaju srpske oružane snage na prvo mesto u regionu i u sam evropski vrh. Na aktuelnoj taktičkoj vežbi sa bojevim gađanjem " Munjeviti udar 2021 " uzbunjeno je 15.000 vojnika, što je većina uniformisanog sastava Vojske Srbije (VS). U poređenju sa tim, na združenoj vežbi "Morava" 2016. VS je angažovala je 13.000 vojnika, a dve godine kasnije na "Veku pobednika" učestvovalo je 8.000 uniformisanih ljudi. O relevantnosti tih brojki govore primeri iz regiona gde se uglavnom održavaju međunarodni manevri NATO i SAD sa vodećom ulogom Vašingtona po broju ljudstva. Hrvatska je najveće nacionalne manevre " Velebit 18 " organizovala 2018. sa 5.677 vojnika. Rumunija je 2021. na " Dačiji 21 " izvela 10.000 ljudi, uz podršku 5.000 savezničkih vojnika . Uzbuna za "Munjeviti udar 2021", prema saznanjima Balkanske bezbednosne mreže , obuhvatila je sve komande i jedinice. Vežba je zvanično počela 15. juna, ali su jedinice izašle na teren četiri dana ranije u skladu sa planom uzbunjivanja. U vežbi učestvuju sve četiri brigade Kopnene vojske, Mešovita artiljerijska brigada, Rečna flotila, logistika i jedinice telekomunikacija, 3. i 5. bataljon vojne policije, 63. padobranska i 72. brigada za specijalne operacije, 204. i 98. vazduhoplovna brigada, 126. brigada VOJIN i 250. raketna brigada za protivvazduhoplovna dejstva. Treća brigada izvela je najveću noćnu vežbu na vojnom kompleksu Pasuljanske livade. Po prvi put su masovnije korišćeni moderni borbeni sistemi sa termovizijskim i infracrvenim kamerama i nišanima. Najveća aktivnost održava se na Pešterskoj visoravni sa više od 2.000 vojnika, nekoliko desetina borbenih vozila i vazduhoplova. Paralelno sa velikim vojnim vežbama Vojska Srbije se pripremala za mirovne misije, organizovala međunarodne vojne vežbe i sprovodila redovnu obuku. Tako je u Srbiji ovog meseca održana i velika multinacionalna vežba " Platinasti vuk 21 " za izvođenje mirovnih operacija gde je pored vojske domaćina učestvovala Velika Britanija, Francuska, Slovenija, Rumunija, Mađarska, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Grčka i SAD. Slično je bilo 2016. kada po je završetku multinacionalne vežbe " Platinasti vuk 16 " sa 7 partnerskih zemalja VS otpočela Komandno taktičku vežbu " Morava 2016 " na više lokacija uz angažovanje svih jedinica vojske, čak i rezervnog sastava. Prema saznanjima Balkanske bezbednosne mreže na početku "Morave 2016" uzbunu je dobilo 20.000 pripadnika VS, kako bi se proverilo reagovanje bukvalno svih komandi i jedinica, ali je na poligone izašlo oko 13.000 vojnika . Broj učesnika ograničen je na 13.000 ljudi kako bi se izbegao dolazak stranih posmatrača, što je obaveza Srbije po Bečkom dokumentu o kontroli naoružanja.
Tada je VS imala znatno manju količinu modernih borbenih sredstava i opreme, što se posebno održavalo na učešće Ratnog vazduhoplovstva na vežbi, ali se videlo i kod specijalnih jedinica. Na poligonu Pasuljanske livade zajednički su delovali pripadnici Treće brigade Kopnene vojske i 98. vazduhoplovne brigade, uz podršku drugih jedinica Vojske Srbije. Posebno se istakla udarna jedinica Vojske Srbije 4. brigada. Ona je imala važnu ulogu u vežbi "Platinasti vuk 16", a u vreme izvođenja vežbe ispratila je 169 pripadnika u mirovnu misiju UN u Libanu. I tada se 4. brigada sa snagama ojačanog pešadijskog bataljona uputila na Peštersku visoravan gde je izvedena vežba na temu Izvođenje napadne operacije , uz podršku 2. brigade.
Iako je od 2016. počeo ozbiljan odliv ljudi iz Vojske Srbije, na svim nivoima, nastavljeno su aktivnosti sa učešćem velikog broja ljudi. Prednjačili su prikazi i vojne parade povodom državnih praznika, ali je zadržan i kontinuitet izvođenje velikih vojnih vežbi. Povodom Dana pobede i primirja u Drugom svetskom ratu koji se inače obeležava 11. novembra, Vojska Srbije je 10. novembra 2018. godine izvela veliku vežbu Vek pobednika 1918-2018 koju je Radio televizija Srbije direktno prenosila. Tada je na 10 lokacija u vežbi učestvovalo oko 8.000 pripadnika Vojske Srbije. Iako je učestvovao manji broj ljudi, upečatljiva je bila nova oprema kod specijalnih jedinica, kao i veći broj aviona i helikoptera. Televizijski prenos sa propratnim programima trajao je više od 8 sati.

"Slovensko bratstvo": Bombarderi umesto protivterorističkih jedinica

01/10/2020 Vežba "Slovensko bratstvo-2020" održana je bez Srbije. To se ispostavilo kao dobra odluka jer se nekadašnja zajednička vojna vežba Moskve, Minska i Beograda pretvorila u demonstraciju ruske vojne snage na granici EU i NATO. Oko 60 pripadnika Vojske Srbije (VS) predviđenih za put u Belorusiju bili bi samo jedan procenat učesnika vežbe, ali bi trilateralni format kao politički važan simbol uvukao Beograd u turbulentne odnose velikih sila. "Slovensko bratstvo" održava se od 2015. i vežbe su bile protivpobunjeničkog karaktera, a sada je prikazana moć Ruske armije u strategijskoj podršci savezničkoj Belorusiji. Na nebu iznad poligona u Brestu pojavili su se strategijski bombarderi . Vežba je održana bez Srba i organizatori su izbegli da pomenu nedostatak trećeg učesnika. Nesumnjivo bi se otvorilo pitanje što su vojnici iz Srbije došli u Brest smešten na puškomet od Poljske i da vežbaju uz podršku strategijskih bombardera koji nisu deo ni jednog realnog scenarija taktike VS u borbi protiv pobunjenika ili terorista. Odluku da ne ide u Brest Srbija je obrazložila širim kontekstom koji je doveo do šestomesečnog prekida vojne saradnje sa svim državama partnerima. To je poljulalo ugled Beograda na međunarodnom planu, ali bi cena odlaska u Belorusiji bila ozbiljna i prouzrokovala burne reakcije EU i SAD. Drastične razlike u odnosu na dosadašnje vežbe Broj učesnika vežbe i angažovane tehnike za "Slovensko bratstvo" povećan je dramatično. Prošle godine na trilateralnoj vežbi održanoj u Srbiji bilo je 750 ljudi, a na "Slovenskom bratstvu-2020" preko 6.000 ljudi. Sa par desetaka borbenih vozila tehnika vežbe je porasla na oko 500 jedinica borbene tehnike. Na toj listi bilo je oko 90 tenkova, 350 borbenih vozila pešadije i padobranskih borbenih vozila i preko 130 artiljerijskih oruđa. Avijacijska podrška posebno je iznenađenje nove vežbe jer su Rusi poslali dva strategijska bombardera Tu-160 koja su letela duž granica Belorusije sa Poljskom. Njihov zadatak bila je podrška padobrancima na zemlji. Lovačku zaštitu pružila je beloruska avijacija sa dva Su-30. U glavnoj dinamici vežbe šest bombardera Tu-22M došla su iz ruske baze Šajkovka, bombardovala su ciljeve na poligonu Ružanski kod Baranoviči (mesta gde su sada na remontu i modernizaciji četiri MiG-29 za Vojsku Srbije) i vratli su se kući. Ruskim zvaničnim vojnim jezikom rečeno "svi školski ciljevi su uništeni" i pod bombama je nestala simulirana kolona tenkova protivnika. Ruski potez bila je jasna poruka NATO koja je usledila posle američkog "Savezničkog neba" – preleta šest strategijskih bombardera B-52H kroz savezničke vazdušne prostore 28. avgusta. Tri nedelje kasnije Rusi su vratili istom merom i pokazali da mogu da zaštite saveznika nadzvučnim bombarderima i snagama za brzo reagovanje. Na pet trilateralnih vežbi koje su održane od 2015. do 2019. scenario je bio zasnovan na borbi protiv pobunjenika odnosno kako se to kaže u ruskoj vojnoj terminologiji "nezakonitih oružanih sastava". Na "Slovenskom bratstvu-2020" prvi deo vežbe bio je sličan ako se izuzmu neki elementi dinamike kao što je nasilni prelazak vodene prepreke sa borbenim vozilima. Ruski padobranci koristili su guseničare desantna borbena vozila pešadije BMD-4 i BTR-MDM Rakuška, a belorusi točkaše BTR-80. Zatim, za razbijanje malih diverzantsko-izviđačkih timova nije uobičajna artiljerijska podrška, ali na vežbi se tuklo snažno iz haubica D30 kalibra 122 m i samohodnih oruđa 2S9 Nona kalibra 120 mm. Potom su usledila dejstva koja su potpuno odudarala u odnosnu na ranije vežbe – beloruska mehanizovana brigada i ruski desantni bataljon borili su se protiv protivnika koji je prodirao ka velikom gradu. U borbu su uvedeni tenkovi T-72B i borbena vozila pešadije BMP-2, a vazdušnu podršku pružala odeljenja dvomotornih lovaca Su-30, jurišnika Su-25 i Jak-130. Belorusi su angažovali 38. samostalnu gardijsku desantno-jurišnu brigadu čiji je garnzion Brest i koja je bila domaćin Rusima i Srbima na Slovenskom bratstvu-2017. U glavnoj dinamici vežbe beloruski kontigent je narastao na hiljade ljudi iz dve mehanizovane brigade, artiljerijskih i PVO diviziona itd. Rusi su umesto jednog bataljona od orijentaciono 300 ljudi koliko je njihov kontigent imao na ranijim trilateralnim vežbama poslana su u Belorusiju čak tri ojačana bataljona sa oko 1.000 ljudi i 100 komada teške ratne tehnike. Zvanično, najavljen je bataljon formiran od delova 234. gardijskog desantno-jurišnog puka iz garnizona Pskov iz 76. divizije vazdušno-desantne vojske (VDV) koji je došao na poligon Brestskij. Toj jedinici pridružio se bataljon formiran od delova 137. gardijskog padobransko-desantnog puka iz Rjazanja koji je deo 106. divizije. Za taj bataljon odredište je bilo poligon Gožski kod grada Grodno. Oba jedinice su tehniku prebacile u Belorusiju na železničkim vagonima što je tradicionalni i ekonomični ruski pristup. Na glavnoj dinamici vežbe usledilo je iznenađenje – iz 20 četvoromotornih Iljušina 76MD iskrcano je 265 ljudi i 40 jedinica tehnike još jedne jedinice – iz 217. gardijskog padobransko-desantnog puka iz 98. divizije VDV. Ljudi i tehnika ukrcani su u avione u svojoj bazi u Ivanovu smeštenom 250 km severoistočno od Moskve i preleteli su preko 1.500 km do desantne prostorije. Od četiri divizije koje čine VDV na "Slovenskom bratstvu-2020" učestvovale su tri divizije. Komandant ruskog sastava bio je komandant 98. divizije VDV – četrdesetosmogodišnji general major Nikolaj Petrovič Čoban. Njegovo prezime je neobično za Ruse jer je rodom iz Gagauzije, dela Moldavije koji je privržen ruskom jeziku i ćirilici i brani autonoman status u odnosnu na Moldaviju. Vežba je održana od 14. do 25. septembra, a zatim su Rusi polako popakovali tehniku za povratak kući. Na železničke vagone 30. septembra ukrcano je preostalih 70 borbenih vozila i poslano u matične garnizone.

"Ukršteni udar" specijalnih snaga šest zemalja u Rumuniji

13/05/2022 Velika vežba specijalnih jedinica šest zemalja članica NATO "Ukršteni udar 23" (Junction Strike 23) počela je na nekoliko poligona u Rumuniji. Učestvuje 500 pripadnika Oružanih snaga Rumunije i 100 komada borbene tehnike na kopnu, moru i u vazduhu i 100 vojnika iz zemalja članica NATO. Kako je saopštilo ministarstvo odbrane u Bukureštu , vežba se održava do 18. maja u na velikim poligonima rumunske vojsle Babadag i Činču, bazama “Mihail Kogalničeanu” i Konstanca, kao i u rejonu gradova Bačau, Kampija Turzi, Deda, Mangalija, Maračineni, Rastolica, Regin, Targu Mureš i Unđeni. Zadatak koji je postavljen pred učesnike vežbe je da se trenira u što je moguće realnijim uslovima, po fiktivnom, izmišljenom scenariju, uz učešće komandi taktičkog i operativnog nivoa, uz multinacionalni sastav i učešće više institucija. Kako se navodi, osnovna svrha ove složena vežbe jeste sertifikacija tri NATO sposobnosti - Pomorske grupe specijalnih snaga, Kopnene grupe specijalnih snaga i Helikopterskog odreda specijalnih snaga. Uz domaćina Rumuniju, učestvuju i specijalci iz Bugarske, Poljske, Portugalije, Španije i SAD. Prisutni su i posmatrači iz oružanih snaga Gruzije, Jordana i Moldavije. Cilj vežbe “Junction Strike” jeste da se razvije interoperabilnost, odnosno sposobnost zajedničkog izvođenja vojnih operacija, među zemljama učesnicama. To se postiže zajedničkim planiranjem i izvođenjem združenih misija i operacija specifičnih za specijalne snage, usklađivanja procedura u multinacionalnom okruženju. Sve u svrhu promocije regionalne bezbednosti, posebno u oblasti Crnog Mora. NATO štab za specijalne operacije saopštio je da snage za specijalne operacije vežbaju zajedno kako bi unapredili sposobnosti u vazduhu, na kopnu i moru i tako pruže bezbednost Severnoatlantskoj Alijansi. Na prethodnoj vežbi “Ukršteni udar 21” Oružane snage Rumunije dobile su sertifikat da mogu da izvode ovako složene vežbe specijalnih jedinica zemalja članica NATO-a i partnerskih zemalja. Ove godine na vežbi učestvuje manji broj ljudi. Na “Ukrštenom udaru 21” učestvovalo je više od 800 vojnika, oko 100 vozila, plovila i vazduhoplova iz Rumunije. Još 150 specijalaca došlo je iz SAD, Grčke, Bugarske, Velike Britanije, Holandije, Portugala, Moldavije i Gruzije.

"Zaboravljeni" vojni projekti: Morava, Bumbar, Sora i Himera

23/09/2020 Modularni lanser raketa Morava, samohodna haubica Sora, protivoklopni sistem Bumbar i sistem za otkrivanje artiljerije Himera ne spominju se u aktuelnim promotivnim natpisima o dostignućima sistema odbrane. Još uvek ih nema u arsenalu Vojske Srbije iako mogu da ojačaju njene sposobnosti. Sudbina četiri velika projekta razvijana proteklih godina i dalje se ne nazire. Njihova budućnost ne može da se uvidi ni iz izjava zvaničnika. Na sajtu Vojnotehničkog instituta (VTI) nalaze se u rubrici "tekući projekti". Projekat modularnog lansera raketa LRSVM Morava započet je 2011. Laki prenosni protivoklopni sistem Bumbar počeo je da se razvija još devedesetih godina. Samohodna haubica SORA i akustički uređaj za detekciju artiljerske vatre Himera predstavljeni su javnosti početkom druge dekade ovog veka. Još pre sedam godina najavljivao se njihov ulazak u arsenal Vojske Srbije, ali se to još nije dogodilo. Za projekat Bumbara se govorilo još 2008. godine da se završava i da će uzletiti nakon odlaganja od 1994. Slične najave Ministarstvo odbrane Srbije dalo je davne 2012. U naoružanje vojske nije ušao do danas. Jedan od vodećih domaćih stručnjaka za razvoj savremenog oružja i nekadašnji čelnik Vazduhoplovnotehničkog instituta general potpukovnik u penziji Savo Pustinja kaže da problem nedovršenih projekata ima dugu predistoriju i da je rezultat lošeg rukovođenja i nestručnosti. On podseća da je SFRJ imala dva instituta za razvoj oružja. VTI se bavio kopnenim sistemima uglavnom po licencama i Vazduhoplovnotehnički institut koji je razvijao avijaciju i naoružanje. „Posle ukidanja Vazduhoplovnotehničkog instituta 1992. vazduhoplovni programi su postali neizvesni i nesuvislo programirani. Primeri su velika medijska najava i sklapanje ugovora za modernizaciju aviona G-4 i Orao od kojih se konačno odustalo kada je shvaćeno da su besmisleni, što je od početka bilo jasno. Taj promašaj je ispao bacanje novca, što se i znalo“, ukazuje general Pustinja. On dodaje da je nedovršenosti projekata doprinelo pogrešno upravljanje specifičnim tehnologijama, loša organizacija, "mešanje baba i žaba i partijsko kadrovanje u uslovima oskudice ljudskim resursima, dok su stručni kadrovi razjureni". Pustinja naglašava da je greška što se zajedno razvijaju visoke i takozvane niske tehnologije i da na tu situaciju dodatno utiče "politički marketing koji ignoriše realnost". "Najnegativniji uticaj je rušenje svetskog principa upravljanja vrhunskim tehnologijama. Jugoimport SDPR-u su date ingerencije da upravlja s tim soficiranim tehnologijama, što je apsurd, nigde viđen u svetu", zaključuje Pustinja. Morava Najmoćniji projekat, modularni lanser raketa Morava odnosno LRSVM započet je 2011. godine. Već početkom 2015. godine zajedničkim radom inženjera VTI-ija i nekoliko preduzeća namenske industrije, napravljen je funkcionalni model koji je pred medijima veoma uspešno dejstvovao na poligonu u Nikincima. Morava je projektovana da zameni lansere M-77 Oganj i M-94 Plamen S, a modularnost je najvažnija nova borbena karakteristika ovog sistema. Može da ispaljuje više vrsta raketa Plamen, Oganj i Grad. Morava ima inercijalni navigacioni sistem, sistem za upravljanje vatrom i nemoguće ju je ometatati. U skladu sa iskustvima ratova 90-ih, nije oklopljena već napravljena za borbu „udari i beži“. Iako je posle uspešnog testiranja 2015. godine zvanično najavljeno da će Morava ući u serijsku proizvodnju, priča se odjednom promenila. Na scenu stupaju projekti novog modularnog oklopnog lansera Oganj i modernizacije postojećeg raketnog oruđa M-77 Oganj. U modernizovani M-77 Oganj koji je ušao u naoružanje Vojske Srbije jula 2020. godine, sa Morave su preuzeti sistemi navigacije, nišanjena, automatizacije i elektronike. Digitalizovani Oganj se testira sa više tipova raketa , ali još nema naznaka kada će biti uveden u naoružanje VS i da li će biti mediji kao u slučaju Morave, moći da uživo prate gađanje. Ostaje nejasno zašto je sistem oklopljen i time smanjena njegova prohodnost, kada na primer tokom sukoba 90-ih godina, čak ni NATO avijacija niti bilo koja druga zaraćena nije uspela da pogodi nijedan višecevni lanser raketa. Bumbar Drugi nezavršeni projekat je laki prenosni protivoklopni sistem Bumbar koji je počeo da se razvija još 90-ih godina. Dugo se reklamirao na sajmovima u Srbiji i inostranstvu, ali serijske proizvodnje i dalje nema. Najavljivan je i kao jak izvozni adut . Domet Bumbara je od 75 do 600 metara, probija oklop svih savremenih tenkova i moguće je dejstvo iz zatvorenog prostora za borbu u urbanoj sredini. Posadu čine 1 ili 2 vojnika i Bumbar može da se koristi u svim vremenskim uslovima danju i noću. VS u naoružanju trenutno nema protivoklopni sistem koji bi bio ekvivalent Bumbaru, niti se najavljuje kupovina nečeg sličnog iz inostranstva. SORA Projekat koji je predstavljen 2013. godine, razvijan, pa gurnut u stranu je samohodna haubica SORA ( Samohodno Oruđe Artiljerije) kalibra 122 mm. Na kamion FAP-2026 montirana je vučna haubica D-30J, sa ugrađenim automatskim punjačem, elektronikom, automatikom i inercijalnim navigacionim sistemom. Domet je 15 kilometra sa standardnom i 21,5 km sa modernizovanom municijom. Sistem je jeftin i jednostavan za obuku, a i FAP-ov kamion i haubica D-30J su pokazali odlične karakteristike u borbenim dejstvima. Sora se razvija(la) kao zamena za postojeću samohodnu haubicu Gvozdika kalibra 122 mm koja koristi i istu municiju. Međutim, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su se odlučili da modernizuju postojeću haubicu Gvozdika . Mane Gvozdike jesu mala brzina na asfaltnom putu, jer je vozilo guseničar. Kutijasto oklopno telo značajno ograničava prostor za modernizaciju i smeštaj municije na primer. Himera Pored Morave i Sore, Vojska Srbije dugo čeka na uvođenje u naoružanje i sistem za zvukometrijsko izviđanje Himera . Sistem nazvan po zveri iz starogrčke mitologije, akustičkim instrumentima meri zvuk detonacije projektila i tako otkriva protivničku artiljeriju. Domet je 30 kilometra bez obzira na konfiguraciju terena, a mogućnost greške je 50 metara na daljini od 15 kilometra, što je slično preciznosti artiljerskih radara. Himera nije radar već sistem akustike i zato je otporna na ometanje i nemoguće je otkriti. S obzirom da ne emituje signale, Himera može da bude blizu linije fronta, da otkriva protivnika i procenuje preciznost sopstvene artiljerije. Ima još projekata Vojnotehničkog instituta čiji rezultati još nisu na vidiku. To su bespilotna letelica Pegaz, laserski vođena bomba, a više godina je razvijana mala bespilotna letelica Vrabac. Taj projekat je prvo obustavljen, započet nov i 2020. je Vrabac uveden u naoružanje Vojske Srbije. Projekti VTI koji se modernizuju već godinama su avioni Orao i Super Galeb G-4.

ABHO Vojske Srbije u borbi protiv korone

19/04/2020 Jedinice ABHO Vojske Srbije angažovane su širom zemlje na suzbijanju koronavirusa i raspolažu sa jednim od najsavremenijih sistema koji može da dezinfikuje do 20 hiljada kvadratnih metara za jedan sat. Iako se rad domaćeg ABHO našao u senci gostujućih ruskih kolega, srpski "Abehajci" visoko su cenjeni u svetu. Njihov centar u Kruševcu pohađaju vojnici sa svih meridijana - od Kine do SAD. Domaći „Abehajci“ kao i njihove ruske kolege imaju zaštitna odela, mobilne i prskalice na kamionima predviđene za dekontaminaciju od radioaktivnih, hemijskih ili bioloških sredstava. Ta vozila službeno se nazivaju "automobili – cisterne za dekontaminaciju" i sada služe za borbu protiv korona virusa. Prema vojnoj terminologiji virusi se smatraju biološkim oružjem i tako se i tretiraju da bi se sprečilo njihovo širenje. J edinice ABHO Vojske Srbije u borbi protiv korone dezinfikovale su objekte i ulice u više gradova i opština. Korišćen je rastvor natrijum hipohlorita koji uništava bakterije i viruse. Takođe su uspostavili dezinfekcione punktov e i dezinfikovali sve privremene bolnice u Srbiji pre prijema pacijenata. Oprema ABHO Vojske Srbije Vojska Srbije koristi raznovrsna specijalna zaštitna sredstva ABHO. Po performansama se posebno ističe savremeni sistem za dekontaminaciju Sanijet C.921 italijanske proizvodnje. Uređaj je montiran na domaće terensko vozilo FAP 1118BS/AV zajedno sa rezervoarom za vodu. Taj sistem formira aerosolne čestice i omogućava dekontaminaciju do 160 ljudi za jedan sat ili do 15 vozila. Prema normi za dekontaminaciju prostora može da očisti od 10 do 20 hiljada kvadratnih metara za sat. Iz vremena JNA nasleđena su vrlo efikasni automobili-cisterne za dekontaminaciju ACD-M78 koji su korisni u borbi protiv virusa. Reč je o vozilu TAM-150T11BV sa ugrađenim sistemom za dezinfekciju do 200 ljudi sa jedan sat ili 500 metara puta širine pet metara. ABHO jedinice Vojske Srbije imaju iskustvo u dezinfekciji u vanrednim okolnostima i zapaženu ulogu su imali posle poplava u Obrenovcu i drugim mestima u Srbiji. Tada je brzom i efikasnom dezinfekcijom ulica, vozila i domaćinstava, kao i uklanjanjem uginulih životinja sprečeno širenje raznih zaraznih bolesti. Posebno je bilo važna akcija oko toka reke Kolubare jer je to područje pogodno za širenja opasnog bacila antraksa. Prestiž u svetu Iako ABHO VS proteklih dana nije dobio tako veliku pažnju kao njihove ruske kolege koje su došle u pomoć Srbiji, domaći "Abehajci" uživaju veliki međunarodni ugled. I dok je snaga ruskog ABHO bazirana na masovnosti i činjenici da dolaze iz jedne velike zemlje, ABHO služba Vojska Srbije ima dugu tradiciju i spada među retke male formacije za koje se zna u svetu. Još od vremena Kraljevine Jugoslavije srpski "Abehajci" se nalaze u Kruševcu. Tamo su danas 246. bataljon ABHO i Centar za usavršavanje kadrova ABHO . Obuka stranih vojski ili inspektora međunarodnih organizacija u Kruševcu se odvija bukvalno svaki dan. Od 2015. godine se održavaju velike vežbe " Balkan Response " gde osim ABHO jedinica VS, učestvuju policija, medicinske službe, vatrogasci, zemlje regiona i inspektori Međunarodne agencije za borbu protiv hemijskog oružja. Poslednja vežba održana je 2018. godine. Centar za usavršavanje kadrova ABHO ima status regionalnog centra za obuku u okviru NATO programa Partnerstvo za mir, što je jedno od najvećih međunarodnih priznanja za ovaj centar. Samo dva dana pre proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, u Kruševcu je održan namenski međunarodni kurs borbe protiv biološkog oružja gde su srpski "Abehajci" zajedno sa Zavodom za javno zdravlje iz Kruševca, Centrom za toksikologiju VMA i Institutom „Vinča“ obučavali vojnike Belorusije, SAD, Bosne i Hercegovine, Grčke, Italije, Kipra, Severne Makedonije i Španije. Krajem februara u Kruševcu je realizovana obuka vojnika na služenju vojnog roka za vojnu specijalnost dekontaminator ABH službe. Oni danas u Srbiji imaju važnu ulogu u dezinfekciji objekata i vozila u borbi protiv širenja korona virusa.

Admiral Manč: Uslediće i pojačanja drugih članica NATO u KFOR-u

09/10/2023 Admiral Stjuart Manč, komandant NATO Komande združenih snaga u Napulju (JFC Naples) 10. oktobra u Prištini prisustvuje primopredaji dužnosti komandanta KFOR i 11. oktobra u Napulju za Balkansku bezbednosnu mrežu govori o bezbednosnoj situaciji na Balkanu i regionu Crnog Mora.

1. Kako vidite situaciju na Zapadnom Balkanu u senci rata u Ukrajini?
Napadi Rusije na Ukrajinu drastično su promenili evroatlantsko i globalno bezbednosno okruženje.

Širom Zapadnog Balkana možemo videti širenje dezinformacija i druge destabilišuće aktivnosti koje potiču iz Rusije. NATO je posvećen bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu i nastavlja da sarađuje sa partnerima i saveznicima u cilju unapređenja i jačanja bezbednosti. Jedinstvo i istina su najbolji lek za haos i laži koji proizlaze iz ruskog rata u Ukrajini.

2.Da li vas brine pogoršavanje bezbednosnih prilika na Kosovu?
Zabrinut sam zbog nedavnog nasilja na Kosovu, uključujući napad na vojnike KFOR-a u maju i napad na Kosovsku policiju u septembru. Misija NATO-a KFOR nastavlja da se fokusira na nepristrasno sprovođenje svog mandata na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a to je da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu. Pomno pratimo situaciju i imamo okretan i fleksibilan stav i vidljivo prisustvo na terenu. NATO raspoređuje dodatne trupe kako bi osigurao da KFOR ima sredstva potrebna za suočavanje sa svim izazovima.

Beograd i Priština moraju preduzeti konkretne korake ka deeskalaciji situacije i suzdržati se od daljeg neodgovornog ponašanja koje stvara atmosferu pogodnu za širenje nasilja. Konstruktivni dijalog je jedini način za prevazilaženje razlika. Dijalog Beograda i Prišitne pod okriljem EU je najbolja platforma za pronalaženje rešenja koje uvažava prava svih zajednica. 3. Kako vidite držanje KFOR-a u incidentima na Kosovu u maju ove godine i incidentu u Banjskoj?
NATO osuđuje nasilje protiv mirovnih snaga KFOR-a do kog je došlo 29. maja, u kom je povređeno 93 vojnika NATO-a, od kojih su neki pretrpeli ozbiljne povrede, kao i nasilni napad protiv Kosovske policije 24. septembra.

U svetlu nedavnih događaja, KFOR povećava svoje prisustvo i aktivnost na severu Kosova, kako bi obezbedio dalje izvršenje svog mandata Saveta bezbednosti UN, a to je da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve koji žive na Kosovu.
Od maja smo uvećali prisustvo NATO-a dodatnim trupama iz rezervnih snaga NATO-a. Misija KFOR održava vidljiv i okretan stav širom Kosova i nastaviće to da radi na nepristrasan način, u skladu sa mandatom Ujedinjenih nacija. Uvek ćemo preduzimati sve mere neophodne za pružanje sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu u bliskoj koordinaciji sa svim relevantnim organima u Beogradu i Prištini, kao i sa Misijom Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS), OEBS-om, Misijom UN na Kosovu i diplomatskom zajednicom.

NATO će nastaviti da se stara da komandant KFOR-a ima sredstva i fleksibilnost koji su potrebni za izvršenje njegovog mandata. Spremni smo da dalje prilagođavamo stav KFOR-a, shodno promenama u bezbednosnom okruženju.

4. U vašim rukama su mehanizmi ojačavanja KFOR-a. Kada i kako odlučujete o angažovanju tih snaga?
Kao što sam rekao, u odgovor na tenzije ovog maja, NATO je rasporedio oko 500 dodatnih turskih vojnika iz operativnih rezervnih snaga za Zapadni Balkan, koje su potom u septembru zamenile snage iz Bugarske i Grčke.
Pored toga, 28. septembra se oko 200 britanskih vojnika iz Prvog bataljona Kraljevskog puka princeze od Velsa pridružilo britanskom kontigentu od 400 vojnika koji se već nalazi na Kosovu. Uslediće pojačanja i od drugih članica NATO-a. Ovo su oprezni koraci kojima se obezbeđuje da KFOR ima snage i sposobnosti potrebne za izvršavanje svog mandata UN. NATO će se starati da KFOR ima neophodne snage, sposobnosti i fleksibilnost za izvršavanje svog mandata. 5. Unutar vaše zone odgovornosti je Bosna i Hercegovina. Kako vidite tamošnje prilike?
NATO čvrsto podržava suverenitet i teritorijalni integritet stabilne i bezbedne Bosne i Hercegovine. Nastavljamo da podstičemo lidere u zemlji da izbegavaju retoriku koja izaziva podele, i da se fokusiraju na reforme za dobrobit svih u Bosni i Hercegovini.

NATO podržava evroatlantski put Bosne i Hercegovine. Nastavljamo da podržavamo institucije u zemlji u njihovom sprovođenju reformi sektora odbrane i bezbednosti. Povećali smo nivo političke i praktične podrške Bosni i Hercegovini u oblastima poput upravljanja krizama, sajber odbrane, aeromedicinske evakuacije i upravljanja hemijskim, biološkim, radiološkim i nuklearnim incidentima.
Naši timovi u štabu u Napulju, kao i naši vojni i civilni predstavnici u štabu u Sarajevu blisko sarađuju sa odbrambenim i bezbednosnim institucijama Bosne i Hercegovine. U proteklim godinama, oružane snage Bosne i Hercegovine postigle su visok nivo interoperabilnosti s NATO-om i dale doprinos u više misija NATO-a širom sveta. Npr. ovog septembra vežba „Dinamičan odgovor 23“ u Bosni i Hercegovini predstavlja nastavak izgradnje ove interoperabilnosti sa NATO konceptom održavanjem vežbi.

6. Odbrana crnomorskog bazena od ruske agresije obuhvata resurse partnerskih zemalja. Koje je vaše viđenje budućnosti participacije članica NATO-a sa Zapadnog Balkana?
NATO pomno prati situaciju u Crnomorskom regionu, između ostalog uz pomoć pomorskih patrola i osmatračkih letelica. Od prošle godine, u odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine, NATO je znatno povećao svoje prisustvo u regionu, između ostalog u vidu dve nove multinacionalne borbene grupe u Bugurskoj i Rumuniji. Savet NATO-Ukrajina sastao se u julu da bi razmotrio ozbiljnu bezbednosnu situaciju u Crnomorskom regionu nakon jednostranog povlačenja Rusije iz Crnomorske inicijative za žito koja je zaključena uz posredstvo Ujedinjenih nacija i Turske.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je: „Rusija snosi potpunu odgovornost za svoje opasne i eskalirajuće postupke u Crnomorskom regionu. Rusija mora prestati da koristi glad kao oružje i da nestabilnošću na tržištu hrane ugrožava najranjivije ljude na svetu. Postupci Rusije predstavljaju značajan rizik po stabilnost Crnomorskog regiona, koji je od strateškog značaja za NATO. Saveznici povećavaju nivo podrške Ukrajini i podižu svoju opreznost. Spremni smo da branimo svaki pedalj savezničke teritorije od bilo koje agresije.“

7. Koje korake preduzimate za zaštitu članica na istoku, pre svega Rumunije koja je isturena na delti Dunava gde Rusi koriste krstareće rakete i bespilotne letelice?
Videli smo veliki rast ruskih napada na Crnom moru i oko njega. Osuđujemo učestale ruske napade na civilnu infrastrukturu, poput ukrajinskih objekata za skladištenje žitarica, među kojima se neki nalaze blizu Rumunije.

Otkako je počela ruska invazija svim sredstvima protiv Ukrajine, NATO je značajno povećao prisustvo u Crnomorskom regionu, između ostalog u vidu dve nove multinacionalne borbene grupe u Bugurskoj i Rumuniji. Pojačali smo nadzor nad Crnim Morem, između ostalog i uz pomoć patrolnih letelica i osmatračkih dronova. NATO flota savezničkih dronova za osmatranje zemlje izvršila je brojne misije u Crnomorskom regionu, a dodatni američki F-16 borbeni avioni unaprediće vazdušno patroliranje NATO-a u Rumuniji.
Ovo su razborite, neeskalirajuće mere koje jasno prikazuju našu sposobnost i rešenost da branimo svaku našu članicu.

8. Gde vidite poziciju Srbije u odnosu prema NATO-u i aktuelnom ratu u Ukrajini?
NATO pozdravlja odluku Srbije da podrži rezolucije Generalne skupštine UN kojima se osuđuje agresija Rusije protiv Ukrajine. Važno je da nacije stoje zajedno u odbrani međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, na kom se zasniva globalna bezbednost.

9. NATO i Srbija imaju dugoročno partnerstvo još od 2006. godine. Kako biste ocenili odnose NATO-a i Srbije danas, kao i nivo saradnje koji NATO ima sa Vojskom Srbije?
NATO je posvećen svojim partnerstvima širom sveta. Naše partnerstvo sa Srbijom doprinosi miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Kao što su lideri NATO-a jasno istakli na prethodnom samitu u Vilnusu, jačanje odnosa NATO-a i Srbije bilo bi korisno za NATO, za Srbiju i za ceo region. Nadamo se da će Srbija imati konstruktivne odnose sa NATO-om i susedima. U potpunosti poštujemo politiku vojne neutralnosti Srbije.

Naša Vojna kancelarija za vezu u Beogradu pruža podršku u saradnji između Srbije i NATO-a u okviru programa Partnerstvo za mir. Na primer, unapređenje znanja i veština srpskih oficira potrebnih za njihovo uspešno učešće u međunarodnim operacijama jeste jedan od načina na koji NATO podržava Vojsku Srbije u pružanju značajnog doprinosa mirovnim misijama pod okriljem UN i EU širom sveta. Pružanjem obrazovanja i obuke srpskim oficirima i osoblju u vidu različitih poseta i programa, gradimo poverenje i obostranu saradnju, i jačamo njihovu sposobnost da deluju zajedno sa vojnicima iz drugih zemalja.

Pored toga, radimo zajedno kako bismo bili spremniji za suočavanje sa vanrednim situacijama poput poplava i šumskih požara. Srbija i NATO su takođe radili zajedno na obuci iračkih vojnih lekara. Uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije.

Imamo i dugotrajnu naučnu saradnju sa Srbijom kroz naš program Nauka za mir i bezbednost, između ostalog i u oblastima energetske i ekološke bezbednosti, borbe protiv terorizma i sajber odbrane.

Albanija nabavila helikoptere Crni Soko

15//01/2024 Prva dva primerka UH-60A "blek houk" (crni soko) za albansku avijaciju iskrcana su 13. januara na aerodromu Rinas kod Tirane iz američkog C-17A.  Radi se o polovnim letelicama koje su ranije korišćene u američkoj armijskoj avijaciji i na prodaju su ponuđeni 2019. godine. Prema ugovoru koji je albansko ministarstvo odbrane potpisalo sa Pentagonom maja 2020. godine dobiće tri primerka UH-60A.  Crni soko je višenamenska platforma koja je primarno namenjena za prevoz ljudi, ali može da se naoruža za vatrenu podršku. Uobičajeno naoružane su dva mitraljeza kalibra 7,62 mm postavljena na podu kabine, po jedan na  bočnim stranama. U takvoj konfiguraciji unutar UH-60A su sedišta za deset vojnika i dva sedišta za nišandžije. Za prevoz ranjenika ili povređenih u crnom sokolu ima mesta za šest nosila.  U naoružanje američke armijske avijacije UH-60A uveden je 1979. godine. Naknadno modifikovani su na nivo UH-60L, usavršenu varijantu pogonjenu sa dva motora T700-GE-701D snage po 1.487 kW.   Glavni korisnik crnog sokola u našem regionu je Hrvatska vojska koja ima četiri komada savremene varijante UH-60M  od 2022. godine i namerava da nabavi još osam za popunu jedne eskadrile. Američke letelice u uvršene su u 194. eskadrila stacionirane na aerodromu Lučko u kojoj su zaduženi 10 Mi-171Š nabavljeni iz Rusije 2007. i 2008. godine. Namera je jasna da se tehnika istočnog porekla postepeno zameni sa američkim crnim sokolima.  Na Kosovu u bazi Bondstil američka armijska avijacija od 1999. godine održava detašman sa crnim sokolima za podršku KFOR-u. Pronose se glasine da će Kosovske bezbednosne snage (KBS) da pribave polovne UH-60A.   U više navrata u poslednjih šest godina Amerikanci su organizivali obuku za pripadnike KBS sa crnim sokolovima, ali samo za pešadiju za iskrcanje iz lebdenja, prevoz povređenih i slične zadatke. Piloti koje ima KSB završili su akademiju u Turskoj i održavaju trenažu u Albaniji na njihovim Džet Rendžerima.  Albansku vojnu avijaciju čini puk sa aerodroma Farke koji na papiru ima četiri AS532AL nosivosti do 29 ljudi koju su jezgro flote, zatim tri AB-205 i 2 AB-206 Džet Rendžer, četiri Bo 105, dva EC-145  i jedan A-109C. Heterogena flota je izazov za tehničku podršku i redovno održavanje i sa prelaskom na UH-60A redukovaće se broj letelica.

Alžir kupuje 50 srpskih Nora B-52

03/03/2023 Oružane snage Alžira dogovaraju kupovinu 50 samohodnih top haubica Nora B-52 155mm, javlja lokalni vojni bloger ALN54DZ. Kako BBM nezvanično saznaje radi su količini od 54 Nore ili tri bataljona/diviziona. Prema nezvaničnim informacijama alžirskog vojnog blogera priželjkuje se verzija koju je, kako navodi, Jugoimport SDPR testirao u SAD - Nora B-52 M21. Na poligonu Juma 2021. detaljno je proveren M21 u okviru programa američke vojske za analizu sadašnjeg stanja artiljerijskih sistema kalibra 155 mm. Za razliku od ostalih Nora-B52 izrađena je na šasiji nemačkog kamiona MAN umesto ruskog Kamaza. Poboljšan je sistem automatskog punjenja koje omogućava da se dejstvuje sa četiri projektila u minuti. Takođe, ALN54DZ je komentarisao da smatra da je ova kupovina "samo početak". Srpska Nora pobedila je na konkursu francusku haubicu Cezar, takođe kalibra 155 milimetara, koju je kupio alžirski sused Maroko, navodi se u informaciji koju je objavio ALN54DZ. Nora B-52 se testira od Alžiru već nekoliko godina, a na forumima se nalaze fotografije iz 2017. godine, kada je testirana verzija na šasiji ruskog kamiona Kamaz 8x8. Kao ključni trenutak u odluci državnog i vojnog vrha Alžira ovaj medij navodi posetu državne delegacije Sajmu naoružanja i vojne opreme Partner 2021 u Beogradu. Tada su održani razgovori na najvišem nivou, a alžirska delegacija obišla je štandove srpskih proizvođača naoružanja. Alžirci priželjkuju Noru B-52 M-21 jer se radi o jednom od najsavremenijih borbenih sistema artiljerije. Maksimalni domet je 41 kilometar, brzina gađanja je 3 do 4 granate u minuti i deluje na temperaturama od minus 25 do plus 55 stepeni Celzijusa. Ove karakteristike su pogodne za teren u Alžiru gde osim pustinje i visokih temperatura postoje i planine sa niskim zimskim temperaturama. Takođe verzija M-21 pravi se na šasiji teškog kamiona MAN sa pogonom na 8 točkova. Nora B-52 M21 nosi 36 granata, od kojih je 12 u automatskom punjaču spremno za paljbu. Posada komunicira putem interne radio, kako bi bili otporni na elektronsko ometanje neprijatelja. Kao i ranije verzije Nore B-52 i M21 je sposoban za dejstvo principom MRSI (Mupltiple Round Simultaneus Impact), gde se granate ispaljuju pod različitim uglom i različitim barutnim punjenjem tako da istovremeno padnu na cilj. Nije poznato da li su predmet pregovora i kupovine i komandna ili izviđačka vozila tip Miloš ili BOV. Takođe, nije poznat detalj da li u paketu biti i neka vrsta navigacionog sistema, inercijalne ili satelitski GPS. Oruđa iz familije Nora B-52 proizvodi srpsko javno preduzeće Jugoimport SDPR u svom pogonu u Borbeni složeni sistemi u Velikoj Plani, a delovi sistema proizvode se u Srbiji ili dolaze iz uvoza. Projekat je izvorni razvio Vojnotehnički institut, ali je sva autorska prava i tehničku dokumentaciju otkupio Jugoimport SDPR početkom 2000-ih godina. Korisnici su Vojska Srbije sa 18 oruđa, Kipar ima 24, Bangladeš 18, Mjanmar 30, Kenija ima najmanje 2 i bila je prvi kupac, tako da bi Alžir sa 50 ili 54 komada bio najveći korisnik. Alžir trenutno od artiljerije poseduje 1.127 artiljerijskih oruđa, od kojih je 224 samohodnih haubica - 140 sovjetskih 2S1 Gvozdika 122 mm, 30 ruskih 2S3 Akacija 152 mm i 54 kineskih samohotki PLZ-45 kalibra 155 mm.

Amerika nabavlja municiju za Ukrajinu u Grčkoj

07/12/2024 Sjedinjene Američke Države (SAD) pregovaraju sa Grčkom o kupovini velikih količina artiljerijske municije raznih kalibara, ukupne vrednosti 47 miliona dolara, koja će biti isporučena Ukrajini, prenose grčki mediji. Kako se navodi, reč je o ukupno 75.000 projektila kojima SAD pokušavaju da makar za nekovreme popune ispražnjene zalihe Ukrajine, koja već više od 20 meseci vodi intenzivan sukob sa Rusijom, u kojem je artiljerija imala noseću ulogu. Ako dođe do dogovora sa Vašingtonom, grčke oružane snage će iz svojih skladišta u Ukrajinu poslati 50.000 granata kalibra 105 milimetara, 20.000 granata kalibra 155 milimetara i oko 5.000 granata kalibra 203 milimetra. U grčkim medijima se taj posao sagledava sa pozitivne strane i naglašava da će sav novac otići za obnovu kapaciteta oružanih snaga te zemlje, kao i da će dokazati da se isplati investiranje u proizvodnju munucije i sa čisto komercijalne strane. SAD već neko vreme ulažu ogromne napore da obnovi istanjene ukrajinske zalihe artiljerijske municije, posebno za oruđa velikog kalibra. Indirektno je od Južne Koreje nabavljeno je 330.000 artiljerijskih granata kalibra 155 milimetara. Imajući u vidu da zakoni te zemlje zabranjuju da se naoružanje i municija šalju u ratom zahvaćena područja, SAD su posredovale u tom poslu kako bi se formalno “zaobišao” taj uslov. Prethodno su SAD iz svojih zaliha u Ukrajinu uputile više od dva miliona granata dok je Evropska unija obećala da će od njenih članica stići oko milion granata, iako je rok za njihovu isporuku neizvestan i u više navrata pomeran. Ipak, ni sa tim isporukama i planovima problem nije rešen jer se veruje da su ukrajinske potrebe na mesečnom nivou oko 90.000 granata raznih kalibara.S obzirom da Ukrajina ima kapacitete za proizvodnju municije kalibara od 122 i 152 milimetara, kao najvećih problem se nameće nabavka municije za haubice 155 i naročito 203 milimetra. Najveći haubički kalibar koji koriste i ukrajinska i ruska vojska je 203 milimetra, kojima se “hrane” samohodne haubice 2S7 Pion. Rusija ima više od 250 tih oruđa u aktivnoj upotrebi ili rezervi, dok je Ukrajina posle raspada SSSR nasledila nešto manje od 100 komada.
Neka od tih oruđa su prodata u poslednjih nekoliko decenija a po početku sukoba, ukrajinski Pioni su dekonzervirani i koncentrisani u 43. artiljerijskoj brigadi. Prema nezvaničnim podacima, ukrajinske baterije 2S7 maksimalno su ispaljivale po 50 granata dnevno, ali i to se poslednji put dešavalo na vrhuncu borbi oko Kijeva 2022. godine. SAD su svoja poslednja artiljerijska oruđa kalibra 203 milimetara izbacili iz upotrebe još 1994. godine tako da su, u tom pogledu, Ukrajini mogli da pošalju svega oko 10.000 granata. Ta količina, ovim tempom, za sve aktivne ukrajinske Pione obezbeđuje svega nekoliko dana intenzivne borbe. Pokušaj rešenja tog problema pronađen je u Grčkoj, čija armija i dalje ima značajne zalihe municije u tom kalibru za američka artiljerijska sredstva koja je zadržala u upotrebi. Dugoročno, međutim, čak ni to neće rešiti problem jer su potrebe ukrajinskog sukoba tako velike da ni sva skladišta američkih saveznika neće moći da dugoročno servisiraju tu potrošnju.

Amerikanizacija makedonske pešadije

26/07/2022 Prvih šest lakih borbenih vozila Oškoš JLTV iskrcano je iz broda u Solunskoj luci. To su prvi primerci koji će ući u sastav Armije Severne Makedonije (ARSM). Prvu informaciju je objavila ministarska odbrane Slavjanka Petrovska preko socijalnih mreža kako je to već uobičajeno u balkanskim zemljama da političari obavljaju posao novinara. Prvi makedonski JLTV bili su u utrobi broda zajedno sa 180 vozila M1117 koja su američka donacija grčkoj vojsci kao deo šireg plana uvođenja u naoružanje 1.200 takvih vozila. Grci su uzeli polovna vozila iz američkih viškova, a Makedonci su se odlučili za kombinaciju vozila JLTV formule pogona 4x4 borbene mase oko 10 tona i većih vozila Strajker 8x8 čija je borbena masa u osnovnoj varijanti M1126 oko 19 tona. Do sada je ugovorena nabavka 45 JLTV od kojih će ove godine stići 33 komada, a preostala 2023. godine. Prvobitno planirano je da JLTV postane osnovno vozilo, ali 2020. primljena je ponuda za jednu četu od 9 pa zatim 12 vozila Strajker. Ambicije su rasle i prošle godine američke vlasti odoborile su prodaju 45 Strajkera u raznim varijantama, a planovi nabavke JLTV povećani su na 99 komada. Prema dugoročnom planu razvoja sistema odbrane za period od 2019. do 2028. godine nova vozila dobiće deklarisana jedinica ARSM – laka pešadijska bataljonska grupa. To je namenska jedinica prilagođena zahtevima Nato i pripremljena za zajedničke misije. Njeno jezgro je 2. pešadijski bataljon koji sada koristi nemačka vozila TM-170 Hermelin. Nabavkom nove tehnike osavremeniti inventar ARSM koji je sada eklektičan izbor točkaša i guseničara raznog porekla i tehničkog stanja. Ima tu tehnike koja je redovno na vežbama, ali i puno više vozila koja su odavno izvan jedinica prepuštena propadanju do odluke o prodaji ili rashodu. Na listi imovine ARSM sada su gusenična vozila BMP-2, M113, MT-LB i Leonidas i točkaši BTR-70, BTR-80, Hermelin i Kobra. Vozila su proizvedena u SSSR, SAD, Grčkoj, Turskoj i to sve sada stvara velike probleme u održavanju. Zato se makedonsko ministarstvo odbrane odlučilo za unifikaciju tehnike sa osloncem na američke proizvode. Račun se plaća delom iz makedonskog odbrabenog budžeta, a delom iz donacija Pentagona. Tačni iznosi nisu izvesni jer su Amerikanci posle početka rata u Ukrajini pokazali volju da više pomognu balkanske saveznike. Donacije će pratiti slanje naoružanja istočnog porekla iz ARSM i ostalih zemalja regiona u Ukrajinu. Obzirom da se podaci o tome šta je makedonska Vlada donirala drže u tajnosti nema za sada javnih relevatnih informacija o tome koliko će ARSM dobiti dodatnih donacija za modernizaciju uključujući tu nabavku borbenih vozila.

Američka mornarica nabaviće više desetina teških transportnih helikoptera

19/05/2024 Američka mornarica obezbedila je podršku Senata za nabavku 37 teških transportnih helikoptera CH-53K King stalion i 350 pripadajućih motora T-408 od sredstava koja će biti dostupna u fiskalnoj 2025. i 2026. godini. Plan je da svi helikopteri budu isporučeni do kraja dekade, čime će u velikoj meri biti povećane sposobnosti američke mornarice i modernizovana postojeća flota teških helikoptera koja se mahom sastoji od starijih modela istog helikoptera CH-53E Super stalion. Kada bude obavljen proces preoružanja, CH-53K biće okosnica vertikalnog transporta Marinskog korupusa. U ovom trenutku nije poznato koliko će vredeti posao za prvih 37 letelica ali su se procene iz 2023. godine kretale u rasponu od 2,7 do 2,8 milijardi američkih dolara. Tada je posao predviđao samo letelice, bez dodatnih motora, ali nije sklopljen zbog nemogućnosti proizvođača da garantuje zahtevane rokove isporuke. Ideja američke mornarice je da jednokratnim naručivanjem dodatne velike količine motora za nove, i helikoptere koje sada koristi, dugoročno uštedi oko 260 miliona dolara na održavanju. Helikopteri King stalion za koje se odlučila mornarica probne letove obavili su sredinom prošle dekade a prvih 18 komada proizvedeno je početkom 2019. godine. Čitav proces je bio usporen zbog tehničkih problema tokom ispitivanja, kašnjenja u isporuci komponenata i stalnih izmena projekta do kojih je došlo zbog problema sa motorom i repnim rotorom, pa je letelica konačno usvojena u naoružanje u punom obimu sa godinu dana zakašnjena, sredinom 2020. godine. Stručnjaci spekulišu da je CH-53K King stalion, sada kada je “preležao dečije bolesti”, znatno bolje rešenje od CH-53E Super stalion jer ima znatno veće mogućnosti zbog unapređenja avionike i ostale opreme, nosivosti i operativnog radijusa. Takođe je obezbeđena veća dugovečnost letelice kroz povećanje resursa ključnih segmenata, pre svega motora. King stalion ima i potpuno digitalizovani, takozvani glas kokpit kao i automatizovanu kontrolu parametara leta koja značajno poboljšava stabilnost letelice u izazovnim meterološkim uslovima nemirnog mora i jakog vetra. Odbrana letelice omogućena je unapređenim sistemima za upozorenje od neprijateljskih raketa ili radarskog zračenja, kao i uređajima za automatsko izbacivanje mamaca za ometanje IC vođenih raketa. Trenutno je Marinski korpus jedini korisnik King staliona, a u planu je da u narednom periodu za taj segment vojske bude nabavljeno čak 200 helikoptera za oko 25 milijardi dolara. Izrael je naručio 12 King staliona a prve letelice stići će 2026. godine. Predviđeno je da svi helikopteri budu koncentrisani u 114. eskadrili koja je reaktivirana za te svrhe. Određeni interes za tu letelicu pokazao je i Japan dok je Nemačka u međuvremenu otkazala planiranu nabavku od 40 King staliona za četiri milijarde dolara. Zvanični Berlin je zapravo odustao od programa nabavke teškog transportnog helikoptera u korist CH-47F, koji se smatra jeftinijim za održavanje i kompatibilnim za upotrebu sa ostalim NATO zemljama.

bottom of page