top of page
Writer's pictureVojkan Kostić

Rumuniji isporučen PVO sistem Patriot

20/08/2020

Prikaz PVO sistema MIM-104 Patriot u Nemačkoj (foto: U.S. Army/Charles Rosemond))

Rumunskoj vojsci isporučeni su iz SAD glavni elementi prve jedinice raketnog sistema PVO Patriot, saopštilo je ministarstvo odbrane te zemlje. Prema najavama iz Bukurešta očekuje se da će sistem ući u upotrebu do kraja godine.

Istočni sused Srbije naručio je ukupno sedam jedinica PVO Patriot sa 28 lansera za koje su poreski obveznici te zemlje izdvojili ukupno 3,9 milijardi američkih dolara.

Time je nastavljen proces sveobuhvatnog jačanja sposobnosti oružanih snaga Rumunije jer je taj PVO sistem stigao svega nekoliko dana nakon još dva borbena aviona F-16, i u momentu kada se najavljuje ulaganje od 130 miliona dolara u vazduhoplovnu bazu u Klužu, u jeku povećanih tenzija u crnomorskom regionu.

Prva jedinica Patriota biće prebačena u Nacionalni centar za obuku PVO snaga rumunske vojske u luci Konstanca na Crnom Moru, gde će biti obavljeno prihvatno testiranje i prijem nove tehnike.

Očekuje se da proces bude završen do druge polovine oktobra, nakon čega će uslediti obuka 74. puka PVO rumunske vojske. Procenjuje se da će do kraja godine prva jedinica opremljena Patriotom ući u uporetivnu upotrebu.

Tokom 2021. godine obuka posada za Patriot biće nastavljena uz pomoć američke vojske kako bi posade ovladale novim tehnikama i taktikom upotrebe tog sistema.

Rumunija je prva država u susedstvu Srbije koja je kupila raketni sistem PVO Patriot. Nabavljena je najnovija verzija tog sistema verzije 3+ i on će biti korišćen za zaštitu vazdušnog prostora te zemlje i integrisan u NATO sistem zaštite neba.

Pre dolaska glavnih elemenata sistema Patriot Rumuniji su bili isporučena oprema logističke podrške, uređaji za testiranje i komunikaciju kao i simulatori za obuku.


Bukurešt je kupio taj raketni sistem od američkih kompanije Rejtion (Raytheon) i Lokid Martin (Lockheed-Martin) na osnovu zakona iz 2017. kojim je iskazana ambicija te zemlje da nabavi savremeni sistem PVO velikog dometa.

Rumunija je za kupovinu Patriota izdvojila 3,9 milijarde dolara. Nabavka obuhvata sedam jedinica Patriota sa 28 lansera, 56 raketa GEM-T sa povećanom sposobnošću za obaranje balističkih raketa i 128 raketa PAC-3.

Pored glavnih elemenata sistema, kupovina je obuhvatila i rezervne delove, opremu za održavanje, paket za logističku podrške i usluge obuke i kriptografiju.

Korisnici PVO sistema Patriot na Balkanu su Grčka i Rumunija (foto: raytheon.com)

Prema ranijim informacijama, od ukupno sedam sistema Patriot, četiri će biti raspoređena u sastav Ratnog vazduhoplovstva Rumunije a tri u Kopnenu vojsku.

Isporuka svih sedam sistema očekuje se do kraja 2022. godine.

Kako navode iz rumunskog Ministarstva odbrane, reč je o sistemu koji je isproban u aktivnoj upotrebi i u borbi i nakon čijeg prijema će vojska te zemlje biti sposobna da dejstvuje po svim vrstama protivničkih ciljeva u vazdušnom prostoru.

PVO Rumunije je i do sada bila najbrojnija i najrespektabilnija u regionu, iako su u toj zemlji i dalje u upotrebi i neki od raketnih sistema prve generacije poput S-75 Volhov, koji su u potpunosti zastareli.

Osim Volhova, Rumuni raspolažu i sistemima kao što su S-125 Neva, MIM-23 Hawk, Kub, Osa i drugim sistemima kratkog dometa. Prijemom Patriota, rumunska vojska će dobiti mogućnosti da dejstvuje po ciljevima na svim visinama i na velikim daljinama.

Time je nastavljen proces modernizacije rumunske vojske zapadnim sistemima, jer je prethodno ta zemlja nabavila ukupno 14 remontovanih i modernizovanih lovaca F-16 od Portugala. Do kraja godine očekuje se isporuka još dve letelice a iduće godine još jedne.

Sjedinjene Američke Države najavljuju ulaganje 130,5 miliona dolara u renoviranje i proširenje kapaciteta 71. vazduholovne baze Kampija Turzij, nakon čega će ta baza prerasti u najveći NATO vazduhoplovni centar ba Balkanskom poluostrvu.

Jačanje rumunskih kapaciteta za zaštitu granice na moru i u vazduhu Bukurešt i NATO vide kao jedan od prioriteta nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, tim pre nakon što je Crno more postalo poprište čestih presretanja aviona Severnoatlantskog saveza i Rusije, ali i velikih pomorskih vežbi.

Comments


bottom of page