Američki antiraketni štit na 140 kilometara od Srbije

09/09/2019 Na 140 kilometara od Srbije i 300 kilometara od Beograda nalazi se jedan od ključnih sistema američkog i NATO raketnog štita u Evropi. Reč je o bazi u rumunskom mestu Deveselu koja predstavlja kamen spoticanja u odnosima Vašingtona i Moskve. Američka vojska ovog meseca povukla je najmoderniji mobilni raketni sistem THAAD iz baze u Rumuniji namenjen uništavanju balističkih projektila unutar i van granica atmosfere. THAAD je bio privremeno postavljen na toj lokaciji od aprila ove godine tokom remonta i nadogradnje sistema za uočavanje i uništavanje balističkih raketa u Deveselu. Baza Deveselu otvorena je 2016. godine na mestu nekadašnjeg aerodroma rumunskog vazduhoplovstva. Vašington je u njenu izgradnju i opremanje uložio oko 800 miliona dolara. Radar AN/SPY-1 i vertikalni sistem za lansiranje raketa Mark 41 sa raketama SM-3 dometa 900 kilometara zajedno čine sistem Aegis Shore instaliran u Deveselu. To je prva baza u Evropi opremljena tim sistemom. Druga baza iste vrste gradi se u Poljskoj i očekuje se da će biti operativna do 2021. godine. Sistemi Aegis na kopnu i moru ključni su element američkog i NATO sistema odbrane od balističkih raketa BMD (Ballistic Missile Defense) u Evropi. Baza u Deveselu je od samog otvaranja predmet sporenja između Vašingtona i Brisela sa jedne i Moskve sa druge strane. Američki zvaničnici raketnu bazu u Rumuniji vide kao važan element BMD sistema za odbranu saveznika od raketnog napada zemalja odmetnika poput Irana. NATO naglašava da je čitav sistem isključivo odbrambenog karaktera i da pruža kolektivnu bezbednost članicama saveza. Rusija sa druge strane protivraketni štit u Evropi vidi kao pretnju po sopstvene sposobnosti uzvraćanja u slučaju nuklearnog sukoba. I sama nadogradnja baze u Devoselu i privremeno razmeštanje sistema THAAD protekla je u razmeni suprostavljenih gledišta. NATO je objavio da je unapređivanje baze obavljeno u skladu sa ranije zacrtanim planovima, da nije ofanzivnog karaktera i da je THAAD bio razmešten zato što je protivaketni sistem Aegis morao da bude isključen tokom radova. Ruski zvaničnici su sa druge strane tražili temeljno objašnjenje zašto je THAAD razmešten u Rumuniji i kakve su nadogradnje rađene u bazi. Mogućnosti američkog i NATO antiraketnog sistema Rakete SM-3 kakvim raspolaže baza u Deveselu pogodne su za uništavanje raketa sa nuklearnim bojevim glavama jer u sebi nemaju eksploziv već kinetičku bojevu glavu. To je parče metala specijalno oblikovano da direktnim pogotkom "preseče" balističku raketu na pola. U trenutku pogotka nema eksplozije i nuklearna bojeva glava prosto padne na tlo jer je osigurana od neplaniranog ili incidentnog aktiviranja. Jedina opasnost je izlivanje radioatkivnog materijala na samom mestu pada. Sistemom Aegis i raketama SM-3 u okviru NATO i američkog protivraketnog štita u Evropi biće opremljena i baza Redžikovo u Poljskoj kao i četiri američka ratna broda u španskoj pomorskoj bazi Rota. Radar AN/TPY- 2 raspoređen je u Turskoj kako bi otkrio eventualno lansiranje projektila iz Irana. Sateliti za rano otkrivanje balističkih raketa, raketni sistemi Patriot i SAMP/T takođe su elementi zajedničkog protivraketnog štita. Komandni centar celog sistema protivraketne odbrane nalazi se u američkoj bazi u Ramštajnu. Zašto je antibalistički štit sporan u odnosima SAD i Rusije Lokacije u Rumuniji i Poljskoj se zaista nalaze na jedinoj mogućoj putanji iranskih raketa ka Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi (jer niko ne uzima u razmatranje da će Iran gađati SAD preko ruske ili kineske teritorije) i to na mestima najpogodnijim za presretanje projektila na velikoj visini van Zemljine atmosfere. Međutim, projektili SM-3 bi mogli da presretnu ruske projektile koji bi bili lansirani na ciljeve u Zapadnoj Evropi, a antiraketni štit zvanično nije samo američki već je uključen i u čuvanje zemalja članica NATO-a. Lokacije Aegisa se nalaze i "blizu" ruskih nuklearnih snaga, jer u lansere mogu da se postave rakete SM-3 dometa 900 (modeli Blok 1A i 1B) ili 2.500 kilometara (Blok 2A), što znači da teroretski mogu da pogode ruske rakete u Evropi neposredno po lansiranju. Visinsko ograničenje praktično ne postoji i rakete SM-3 mogu da unište i satelite u Zemljinoj orbiti. Dok se ne izgradi baza u Poljskoj, kompleks u Rumuniji je jedini takav "blizu" Rusije - udaljen 700 kilometara od baze ruske Crnomorske flote u Sevastopolju i oko 1.000 od Novorosijska. Druga tačka spora jeste što lanseri Mark 41 kakvi se nalaze u Devoselu mogu da služe ne samo za lansiranje raketa SM-3 već i krstarećih projektila Tomahavk dometa 2.500 km. Zabrinutost od upotrebe krstarećih raketa lansiranih sa kopna dele i američka i ruska strana. One lete na malim visinama i zbog zakrivljenosti Zemljine kugle nemoguće ih je otkriti na većim daljinama. Čak i najmoderniji PVO sistemi mogu da unište krstareće rakete tek na daljinama od par desetina kilometara. Koliko se ovoj vrsti oružja pridaje značaja govori podatak da su raketne ambicije Moskve i Vašingtona dovele do kraha više sporazuma koji su su smatrani garantima mira i stabilnosti u vremenu hladnog rata. Ko je prvi počeo? Pitanja ko raspolaže sa kakvim raketama, kog dometa i snage, kako se od njih odbraniti i uzvratiti na napad tema je koja je okupira politička i vojna rukovodstva supersila od vremena hladnog rata. Kako bi hladnoratovske tenzije stavili pod kontrolu i međusobne odnose učinili predvidljivijim SAD i SSSR su potpisali niz sporazuma vezanih koji ograničavaju razvoj, proizvodnju i razmeštaj raketnog i nuklearnog oružja. Dva važna raketna sporazum nisu izdržala test vremena u novim geopolitičkim okolnostima. U atmosferi međusobnog optuživanja Vašington i Moskva istupili su iz aranžmana INF i ABM. Sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa INF (Intermediate-range Nuclear Forces Treaty) postignut je 1987. kako bi SAD i SSSR imali slične odbrambene i napadne sposobnosti, a nuklearni sukob postao besmislen. Zabranjen je razvoj i razmeštaj nuklearnih i konvencionalnih balističkih i krstarećih raketa kratkog i srednjeg dometa od 500 do 5.500 kilometara. Vašington je 2014. godine otkrio da Rusija protivno sporazumu proizvodi i testira nove krstareće rakete koje se lansiraju sa kopna. Moskva je odbacila te optužbe. Tri godine kasnije američki zvaničnici su obelodanili da je Rusija nastavila da krši sporazum razmeštanjem krstarećih raketa SSC-8 sa ruskom oznakom 9M729. Zapadni mediji su 2017. godine već pisali da su Rusi rasporedili 4 diviziona sa ukupno 16 lansera širom evropskog dela Rusije. Krstareće rakete lansirane sa kopna su zabranjene po sporazumu INF iz 1987 i SSSR ih je komisijski uništio 1990. godine ali je proizvodnja očigledno obnovljena. Zbog toga je SAD suspendovala a potom i napustila taj sporazum. Isto je potom učinila i Rusija. I dok se smatra da su do okončanja IN INF odgovornost snosi Rusija, do kraha drugog važnog sporazuma doveo je Vašington. Dve supersile potpisale su Sporazum o antibalističkim raketama ABM (Anti-ballistic Missile Treaty) 1972. godine obavezujući se da će ograničiti snage za odbranu od nuklearnih balističkih raketa. Time su obe strane stavljene u poziciju da u odgovoru na nuklearni udar nanesu neprihvatljive gubitke napadaču. Administracija Džordža Buša 2001. godine obavestila je Moskvu da napušta ABM. Vašington je svoju odluku obrazložio potrebom jačanja protivraketne odbrane u novim okolnostima potencijalnih raketnih pretnji odmetnutih država poput Irana i Severne Koreje. Sa druge strane, ABM sporazum Rusija je smatrala ključnim za svoju stratešku stabilnost i važnim faktorom odvraćanja od nuklearnog napada. Rusija je zbog toga nastojala da sporazum očuva ali je administracija predsednika Buša bila istrajna u nameri da ga napusti. Zbog toga je na američko povlačenje iz sporazuma Moskva odgovorila jačanjem svog nuklearnog potencijala. Izlaskom iz sporazuma ABM Vašington je osnovao Agenciju za raketnu odbranu MDA (Missile Defense Agency) pod čijom jurisdikcijom je i razvoj i instalacija sistema za odbranu od balističkih raketa poput onog u rumunskoj bazi Deveselu. Gde je tu Srbija i zapadni Balkan? U domaćoj javnosti nije bilo mnogo debata na temu instaliranja antiraketnog štita u Rumuniji iako se baza Deveselu nalazi relativno blizu Srbije. U vreme kada je počela izgradnja baze odnose između Brisela i Vašingtona sa jedne i Moskve nisu karakterisale tenzije kakve su danas. U novim okolnostima potpunog povlačenja SAD i Rusije iz INF sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja Srbija i zapadni Balkan u komšiluku imaju objekat od strateškog značaja i predmet globalnog spora.