Grčki lovci štite makedonsko nebo

10/12/2021 Od 9. decembra gornji sloj vazdušnog prostora Severne Makedonije štiti grčka lovačka avijacija. Troškovi nabavke lovaca i redovna obuka pilota i održavanje previsoki su za makedonski budžet i zato je ona postala jedna od članica NATO koja se oslanja na partnersku podršku. Prema procedurama koje su precizno definisane za zadatke vazdušnog patroliranja lovci koji su u stalnom dežurstvu u Grčkoj moći će, ako zatreba, da uđu u vazdušni prostor suseda i presretnu letelicu sa kojom je prekinuta radio veza ili na neki način ugrožava bezbednost. Na prvom prikazu partnerske saradnje dva grčka lovca F-16C iz 337. eskadrile poletela su iz svoje matične baze Larisa i preleteli su oko 180 kilometara do područja u okolini Bitolja. Njihov zadatak je bio da pronađu putnički avion sa kojim je kontrola letenja sa aerodroma Skoplje izgubila radio vezu. Prema proceduri pet minuta posle gubitka radio veze proglašen je vanredni događaj. Dežurni oficir u Bataljonu za vazdušno osmatranje i javljanje obavešten je o tome i on je direktno od Nato zatražio da se pošalju lovci. Makedonski vazdušni prostor je u zoni odgovornosti Kombinovanog vazduhoplovnog operativnog centra Torehon koji je smešten u istoimenoj bazi severno od Madrida. Oficiri koji su dežurni u tom centru prosledili su naređenje za angažovanje grčkih lovaca F-16. U pokaznoj vežbi dva grčka pilota pronašla su Lirdžet 60 makedonske Vlade na visini od 4.000 m. Zatim su taj avion pratili su sletanja. Obzirom da se radilo o promotivnom letu preleteli su iznad makedonskog glavnog grada i scenario je prilagođen prikazu za makedonske visokorangirane političare i novinare. Kao simbol podrške NATO svojoj najmlađoj 30. članici koja je u savezu tek od marta prošle godine doletela je leteća radarska osmatračka stanica E-3A AWACS iz baze Gajlenkirhen u Nemačkoj. Za potrebe Nato nezavisno od činjenice da neke od zemalja poseduju vlastite " leteće radare" radi jedinica od 14 E-3A sa nacionalno mešovitim posadama u kojoj Grčka ima svoj udeo u plaćanju troškova i angažovanju ljudi. Za zaštitu makedonskog neba neće se stalno angažovati Avaksi. Prema zamisli Integrisanog sistema protivazdušne i protivraketne odbrane saveza (NATO Integrated Air and Missile Defence NATINAMDS) svaka zemlja trebala bi da ima svoj sistem vazdušnog osmatranja i javljanja uključujući zemaljske radarske sisteme. Nedostatak novca kod Balkanskih zemalja stvorio je prazninu u radarskom informacionom polju i za sada Severna Makedonija ima bataljon zadužen za osmatranje vazdušnog prostora, ali nema adekvatan radarski sistem. U strukturi ARSM je bataljon koji je zadužen za rad nacionalnog vazduhoplovnog operativnog centra uvezanog u NATINAMDS linkom za prenos radarske slike koja stiže iz Grčke i od radara makedonske civilne kontrole letenja. U dugoročnim planovima ARSM za period 2019. - 2028. prioritet su nabavke za laku pešadijsku bataljonsku grupu koja je deklarisana jedinica u NATO. Novca za sve planove nema i za sada želja da ARSM ima svoj radarski sistem ostala je plan za neodređeni trenutak u budućnosti. Tema radar biće predmet analize i političke odluke, očekivanja Alijanse od makedonskog partnera i novca odnosno procene stvarnog postojanja potrebe i ekonomske rentabilnosti. Zato se ARSM osim na lovce oslanja na grčke radare. Bliska saradnja dve susedne države usledila je nakon dvadeset i sedam godina tvrdoglavog odbijanja Grčke da prihvati ime Makedonije. Kada je taj problem prevaziđen 2019. od kada znamo za Severnu Makedoniju vojna saradnja je postala snažna i 9. decembra videlo se da je sistem podrške za zaštitu vazdušnog prostora postao funkcionalan. Sada ARSM iz grčkog OC koji je smešten u blizini Larise prima radarsku sliku, a na aerodromu grčka dežurna jedinica može da na makedonski zahtev primi zadatak koji je u Nato poznat kao signal za uzbunu "alfa“ za poletanje sa naoružanim avionima. Najvažniji zadatak prema savremenim pogledima na odbranu je presretanje odmetnutog leta (RENEGADE) – civilne platforme koja se ponaša tako da postoji sumnja da se može koristiti kao sredstvo za teroristički napad. To je osetljivo pitanje i zato nacionalni makedonski odbrambeni sistem mora da odlući da li će pozvati podršku iz Grčke. Piloti sa zemlje primaju naredve da li da provedu proceduru vizuelne identidikacije letelice koju su presreli, da li da je prate u prikrivenom letu ili intervenišu. Prema proceduru lovci treba da ostvare vizuelni kontalt sa presretnutom letelicom prvo sa udaljenosti od 300 metara odnosno 1.000 stopa. Zatim prikazuju svoje prisustvo i kontaktiraju letelicu radio vezom. Ako odgovora iz kabine presretnutog aviona nema onda se prelazi na vizuelne signale manevrima lovaca koji su propisani i civilnim i propisima NATO. Predviđeno je da se u složenim meteorološkim uslovima i po noći lovci koriste radar i instrukcije sa zemlje iz OC. Minimalno horizontalno približavanje presretnoj letelici je 8 kilometara (5 nautičkih milja) sa 600 metara (2000 stopa) minimalnog vertikalnog razdvajanja. Presretnuti avion može da se prinudi na sletanje, ako posada ne sarađuje može da se demonstrira sila rafalom upozorenja koji moraju da odobre oba nacionalna vladina autoriteta. Zbog ozbiljnosti scenarija RENEGADE kakav je doveo do tragedije 2001. godine u SAD postoji mogućnost da se obori letelica koja ugrožava bezbednost. Za to je potrebna saglasnost oba nacionalna vladina autoriteta i Severne Makedonije i Grčke. U redovnim okolnostima dva OC su u stalnoj vezi i predviđeno je da se povremeno provede provera gotovosti za alfa sginal koja je poznata u slengu kao tango let. Zatim predviđeni su trenažni letovi. U svakoj situaciji grčki lovci ulaze u makedonski vazdušni prostor samo na osnovnu primljenog zahteva iz OC ARSM. Mit stvoren u balkanskim zemljama je da se lovačka zaštita plaća desetinama miliona evra. Istina je da makedonski budžet ne plaća za grčke lovce angažovane u vazdušnom patroliranju, vežbama i obuci i potencijalno NATO Avakse za podršku. Predviđeno je da se makedonska strana bez nadoknade pruži usluge korišćenja vazdušnog prostora, sletanja, taksiranja za parkiranje na aerodromu, zatim goriva, navigacijskih i ostalih usluga. Grci osim radarske slike iz dežurstva prema proceni potreba mogu poslati lovce iz Larise koja je najbliže Severnoj Makedoniji ili sa još pet aerodroma na kojim su takođe dežurne jedinice. Za odbranu vazdušnog prostora odgovornost ARSM je vazdušni prostor do 3.000 m. Sada za te zadatke ARSM ima bateriju prtoivvazdušne odbrane sa samohodnim raketnim sistemom Strela-10M i lakim prenosnim raketnih sistemom Igla. U planu je nabavka savremenog raketnog sistema kratkog dometa koja će biti nacionalni element u NATINADMS. Prema makedonskim planovima imaće uređaj za identifikaciju svoj-tuđ usklađen sa Nato zahtevima. Uloga NATO u zaštiti makedonskog vazdušnog prostora je koordinacija preko centra u Torehonu u čijoj nadležnosti su i zaštita Slovenije, Crne Gore i Albanije takođe po posebnim programima podrške partnerskih zemalja za vazdušno patroliranje.

Grčki lovci štite makedonsko nebo

10/12/2021 Od 9. decembra gornji sloj vazdušnog prostora Severne Makedonije štiti grčka lovačka avijacija. Troškovi nabavke lovaca i...