Mađarska odlaže slanje vojne misije u Čad

08/03/2024 Odbrambene snage Mađarske imaju problem da pronađu dovoljan broj dobrovoljaca za učešće u vojnoj misiji visokog rizika u Čadu, zbog čega se odlaže početak angažovanja u toj afričkoj zemlji, piše  specijalizovani portal Intelidžens onlajn. U tom regionu su vojno prisutni Francuska i ruski Vagner, kao i brojne pobunjeničke grupe. Na portalu se navodi i da je krajem februara, Generalštab u Budimpešti, iskazao  “zabrinutost i zebnju” povodom planiranog slanja 200 vojnika u Čad i to zbog “netransparentnih političkih i ekonomskih namera Vlada Mađarske”. Na zvaničan poziv predsednik Čada, predlog Vlade Viktora Orbana i na osnovu odluke Parlamenta u Budimpešti planira se slanje vojne misije u ovu afričku zemlju, od proleća 2024. sa rokom trajanja do 31. decembra 2025. Misija nema međunarodni karakter, već se radi o bilateralnoj saradnji Republike Mađarske i Republike Čad. Ministar odbrane Krištof Šalaj Bobrovničski je u obrazloženju  pred poslanicima mađarskog parlamenta rekao da vojna misija ima tri cilja - suzbijanje migracija, borbu protiv terorizma i obezbeđivanje sigurnog okruženja za obimnu ekonomsku i humanitarnu pomoć. Mađarska je pripremila obiman paket ekonomske, humanitarne i socijalne pomoći za Čad.  Parlament  u Budimpešti podržao je slanje vojne misije u Afriku dvotrećinskom većinom sa 143 glasa za, 30 protiv i dva uzdržana. U obrazloženju odluke navodi se da će vojno angažovanje u Čadu pozitivno uticati na međunarodnu bezbednost, situaciju u oblasti Sahela i smanjiti priliv migranata, što je za Mađarsku jedan od glavnih bezbednosnih izazova. Posle ove odluke u u Budimpešti su ministri odbrane Mađarske i Čada Krištog Šalaj Bobrovničski i Dago Jakub potpisali  sporazom o saradnji u oblasti odbrane.  Prema tom dokumentu i dogovoru vojni kontigent Odbrambenih snaga Mađarske sa neophodnom vojnom opremom, oružjem i opremom biće odgovoran za savetovanje, podršku i mentorske zadatke na bojnom polju na teritoriji Republike Čad. U saradnji sa “savezničkim snagama” i ukoliko je potrebno, mađarski kontigent može biti angažovan i na vojnim zadacima. Međutim, poslednje  analize stanja u afričkom regionu Sahel, gde pripada i Čad, govore da situacija u regionu ne ide baš u najboljem smeru. Pre svega zbog aktivnosti ruske vojne kompanije Vagner, za koju se sumnja da deluje i u Čadu. Procenjuje se da Vagner ima oko 5.000 ljudi na teritoriji Afrike, od Alžira i Sudana do regiona Sahela. Zapadne zemlje su posebno zabrinute zbog činjenice da je Vagner posle smrti osnivača i vlasnika Jevgenija Prigožina, pod direktnom kontrolom ruske države. Konkretno, za Vagner je zadužen zamenik ministra odbrane Ruske Federacije Junuz Bek Jevkurov, inače bivši pripadnik specijalnih jedinica. U Čadu su česti sukobi i previranja, a poslednji u nizu incidenata dogodio se 28. februara kada je napadnuto  sedište bezbednosne službe u glavnom gradu Ndžamena. Vlasti su za ovaj sukob optužile opozicione političke snage. Iako se smatra da je vlast u Čadu bliža Zapadu, pre svega Francuskoj i Americi, početkom godine, predsednik Mahamat Idriz Debi posetio  je Moskvu i sastao se sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Debi je inače došao na vlast 2021. godine, kada je u napadu opozicione oružane grupe ubijen prethodni predsednik Idris Debi, njegov otac, koji je vladao zemljom 30 godina. Francuska u Čadu ima vojni kontingent   od 1.500 ljudi koji se tu nalazi već decenijama. Kontigent se sastoji od jedne bataljonske borbene grupe mehanizovane pešadije i vazduhoplovne podrške koju čine 3 borbena aviona Miraž-2000D, 1 aviona tanker A330, 1 transportni C130 i 2 transportna CN235M. Takođe, u Čadu se nalazi i 150 pripadnika multinacionalnih združenih snaga afričkih zemalja koje bore protiv terorističke grupe Boko Haram. Vojska Srbije učestvovala  je u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija u Čadu i Centralnoafričkoj Republici 2009. i 2010. godine, kada je 21 pripadnik sanitetske službe bio u sastavu norveškog kontigenta mirovnih snaga. Dok je mandant misije UN nastavljen u Centralnoafričkoj Republici, u Čadu su aktivnosti mirovnih snaga okončane  2010. godine.