Povlačenje iz Avganistana može dovesti do "balkanizacije" KFOR-a

21/10/2021 Povlačenje NATO iz Avganistana moglo bi da ubrza procesa takozvane "balkanizacije" međunarodne misije na Kosovu i Metohiji u kojoj bi čak dve trećine operativnih snaga KFOR-mogle da čine vojnici zemalja bivše Jugoslavije i neposrednog okruženja. Taj proces je zapravo već započeo a najdalje je od svih otišla Hrvatska koja je svoje prisustvo u južnoj srpskoj pokrajini povećala sa jednog tima od dva transportna helikoptera na čitavu pešadijsku četu. Prošle godine je i Mađarska povećala kontingent u ovoj misiji. Da region dobija sve značajnije mesto u KFOR-u ukazuje i nedavno postavljenje mađarskog brigadnog generala na čelo ove misije. Time se po prvi put jedna zemlja iz okruženja našla na toj funkciji. Uprkos protoku od 20-ak godina od poslednjeg sukoba, Srbija i dalje insistira na tome da se broj pripadnika KFOR-a ne smanjuje dodatno, jer u međunarodnim snagama vidi zaštitu za preostalo srpsko stanovništvo. To se videlo i prilikom nedavne eskalacije situacije na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, posle odluke Prištine da uvede reciprocitet po pitanju priznavanja automobilskih tablica. Tada je i srpski predsednik Aleksandar Vučić izjavio da će u slučaju eventualnog napada i pokušaja progona Srba, zvanični Beograd dati KFOR-u rok od 24 sata da sredi situaciju, pre reakcije Srbije. Bez obzira koliko je takav razvoj situacije uopšte realan, i sama izjava u tom pravcu svedoči da je Beogradu veoma važno da se KFOR održi na sadašnjem nivou, uprkos opštoj tendenciji smanjivanja broja međunarodnih snaga na toj teritoriji, koje su sa početnih 50.000 svedene na oko 3.800 ljudi. U tom smislu se nazire rešenje koje bi predviđalo da eventualni dodatni odlazak vojnika iz zapadnih zemalja bude nadoknađen povećanjem vojnika iz okolnih zemalja. To je postalo moguće nakon njihovog povlačenja iz Avganistana i što je već prisutno u planovima pojedinih država ex YU. Ex YU zemlje imale su zapaženo prisustvo u Avganistanu sa više stotina vojnika u toj zemlji u svakom trenutku, a usvojena politika na nivou NATO "zajedno unutra - zajedno napolje" dovela je do toga da sada imaju "višak" mirotvoraca na raspolaganju. Balkanizacija KFOR-a Prvi impuls u tom pravcu dala je severni sused Srbije - Mađarska. Ta zemlja će od Italije u novembru preuzeti komandu nad međunarodnim snagama, kao prva zemlja regiona kojoj je to omogućeno. Kako je ranije najavila Balkanska bezbednosna mreža, italijanskog generala Franka Federičija u ulozi komandanta KFOR-a zamenio mađarski brigadni general Ferenc Kajari. Ta zemlja takođe ima 397 vojnika i starešina na Kosovu. Na drugom mestu nalazi se Hrvatska. Ta zemlja je dugo na Kosovu imala odeljenje od dva transportna helikoptera iz familije Mi-8/17 i tim koji je opsluživao te letelice. Prošle godine doneta je politička odluka da se to prisustvo značajno uveća pa se sada na Kosovu nalazi pešadijska četa sa 142 pripadnika. Armija Severne Makedonije je u novembru prošle godine povećala prisustvo na Kosovu na 44 pripadnika, dok se od novembra ove godine u Vladinim dokumentima predviđa dodatno uvećanje na 65 ljudi. Južni susedi se na Kosovu nalaze u sastavu Regionalne komande Zapad i zaduženi su za zaštitu Visokih Dečana kod Peći. Iako je bilo određenih planova da Makedonci na Kosovo dovedu 115 ljudi, zajedno sa Nacionalnom gardom Vermonta, od toga se u međuvremenu odustalo. Ipak, i sadašnji planovi o povećanju rotacije na 65 ljudi zvuče dosta ambiciozno ako se ima u vidu da vojska te zemlje u Libanu ima tri vojnika, u Centralnoafričkoj Republici dvojicu a u BiH samo jednog. Vojska Crne Gore do sada je imala dva pripadnika oružanih snaga u KFOR-u, od čega je jedan stalno boravio u Skoplju. Sada se planira povećanje broja ljudi na nivo pešadijskog voda (30 ljudi), što je duplo više ljudi nego što je ta zemlja ikada slala preko granice (oko 15 ljudi u Avganistan). Crna Gora je planirala da to povećanje snaga sprovede već prethodnog proleća ali je takav razvoj situacije sprečen. Zvaničan razlog bio je pandemija korona virusa i činjenica da Skupština Crne Gore nije usvojila ovogodišnju budžet sve do polovine juna, ali se u javnosti pominjalo i protivljenje zvaničnog Beograda, koje doduše nikada nije javno saopšteno. Rumunski načelnik generalštaba Daniel Petresku nedavno je otkrio za Balkansku bezbednosnu mrežu da ta zemlja ne namerava da smanji kontingent u KFOR-u ali i da ih u dogledno vreme neće ni povećati. Prema zvaničnim podacima Bukurešt ima u toj misiji 57 vojnika, Jedina vojska regiona čiji planovi donekle odstupaju od opšteg toka jeste Slovenija, koja planira postupno smanjivanje broja svojih ljudi na Kosovu. Slovenija je dugo vremena imala značajnu ulogu u KFOR-u jer je na Kosovu imala više od 220 ljudi. To je velika brojka ako se ima u vidu ukupno brojno stanje slovenačke vojske i činjenicu da je u svim međunarodnim misijama ukupno imala oko 300 ljudi. Načelnik Generalštaba Slovenije general-major Robert Glavaš rekao je za BBM da će to smanjenje broja ljudi biti postepeno i da je ono motivisano željom da se ostvari veće angažovanje u korist snaga NATO i EU visoke gotovosti. Bosna i Hercegovina sa svojim nesvakidašnjim vojnim ustrojstvom i činjenicom da na svojoj teritoriji i dalje ima EUFOR za sada nije u kombinaciji za prisustvo u međunarodnoj misiji na Kosovu. U ovom momentu međunarodne snage na Kosovu čine 28 nacija sa 3.802 pripadnika. Međutim, glavne operativne snage čine mađarski Taktički rezervni bataljon, koji se smatra ključnom snagom za zaštitu stanovništva i sprečavanje nasilja i još dve taktičke grupe ranga bataljona drugih snaga. U KFOR-u prednjače Amerikanci (660), Italijani (628) i Turci (330), ali još neke zemlje Balkana imaju osetno prisustvo. Tako Grčka ima 111 ljudi, a Albanija i Bugarska zajedno još 55. Ukoliko se sprovede očekivano prebacivanje vojnih snaga tih država na Kosovo, uskoro se, zajedno sa postojećim snagama, može dogoditi da dva od ukupno tri operativna bataljona čine snage iz bivše Jugoslavije i regiona Balkana, što će zaista omogućiti balkanizaciju KFOR-a.

Povlačenje iz Avganistana može dovesti do "balkanizacije" KFOR-a

21/10/2021 Povlačenje NATO iz Avganistana moglo bi da ubrza procesa takozvane "balkanizacije" međunarodne misije na Kosovu i Metohiji u...