Rumunija uvodi predvojničku obuku za srednjoškolce

30/10/2021 Ministarstvo odbrane Rumunije ozbiljno razmišlja o uvođenju predvojničke obuku za mladiće i devojke od 15 do 19 godina, kao i vojnu obuku na civilnim fakultetima, javlja rumunski specijalizovani portal za odbranu i bezbednost Monitorul Apararii. Zamenik načelnika Odeljenja za strateško planiranje rumunskih oružanih snaga pukovnik Emilijan Kirea izjavio je za taj portal da su izazovi vojne obuke od početka pandemije COVID 19 pokazali da razvoj vojnog obrazovanja mora da se sprovodi sukcesivno i kontinuirano. To bi po njegovim rečima obezbedilo redovan priliv visokokvalifikovanih kadrova za širok spektar misija u okviru te profesije. Zbog toga se u srednjeročnim planovima za period do 2026. i dugoročnim do 2030. razmatra uvođenje predvojničke obuke za stanovništvo od 15 do 19 godina, kako bi se stvorila osnova za popunu profesionalnog vojničkog sastava, kao i dobrovoljne armijske rezerve. Takođe se razvija i program vojne obuke i komandovanja tokom univerzitetskih studija, što je osnova za stvaranje budućih rezervnih oficira rumunske vojske. Osim toga, u školovanju aktivnih starešina planira se standardizovana i centralizovana zajednička početna obuka za oficire i podoficire kao i prilagođavanje sredjnoškolskog obrazovanja novim potrebama vojnog sistema. Rumunsko Ministarstvo odbrane već sada upravlja obrazovnim strukturama koje pokrivaju celokupnu mrežu vojnoobrazovnih jedinica i ustanova. Od srednjoškolskog obrazovanja, u kojem se u pet škola obrazuju podoficiri, preko tri akademije za više obrazovanje (Vojna akademija "Karolj Prvi", Vojno-tehnička akademija "Ferdinand Prvi" i Vojno-medicinska akademija) pa sve do sedam centara za obuka i centara za učenje jezika, podređenih različitim vidovima oružanih snaga. Čirea je naveo da se u svim tim centrima za obuku i ustanovama godišnje prosečno obuči oko 11.000 pripadnika vojske, na svim nivoima. Rumunija je još 2018. počela i proces obuke dobrovoljnih rezervista, na nivou vojnika, podoficira i oficira, koja se u odnosu na specijalnost kandidata sprovodi u trajanju od sedam do 13 nedelja u centrima za obuku. Čirea tvrdi da se pristup kompletnom vojnom školstvu odvija bez ikakvih diskriminacija po pitanju pola, jer su glavni kriterijumi kompetencija i učinak, pa je tako poslednjih godina najviše unapređenih rukovodilaca vojnoobrazovnih ustanova upravo među ženama. Govoreći o geostrateškom položaju Rumunije, pukovnik Kirea je ponovo raniji stav da je međunarodna i regionalna bezbednost u poslednje vreme pogoršana, posebno u strateški važnoj oblasti Crnog mora u kojem Rusija ostaje glavni politički i vojni akter, iako je taj region bitan i za NATO i za Evropsku uniju. Jačanje ruskog vojnog prisustva na Krimu, koje kontinuirano traje, omogućiće Moskvi da preko flote kontroliše čitavu severnu oblast Crnog mora i, po potrebi, blokira saobraćaj u velikoj meri, smatra on. "Akcije Moskve predstavljaju sve složenije izazove zbog namere Rusije da sačuva i ojača uticaj u regionu, odnosno da se suprotstavi širenju NATO na Istok. U Ukrajini, otvoreni sukob u Donbasu ostaje glavni izvor nestabilnosti. Iako se bezbednosna situacija u poslednje vreme nije značajno promenila, imamo zastoj u primeni odredaba Minskih sporazuma i nepoštovanje delimičnog sporazuma o prekidu vatre duž cele linije razdvajanja", rekao je rumunski pukovnik. On je rekao da je situacija u Moldaviji stabilna ali potencijalno zapaljiva zbog prisustva ruskih mirovnih snaga u Pridnestrovlju. S druge stane, Kirea je podsetio da Rumunija na svojoj teritoriji ima tri velika sastava NATO, medju kojima su Multinacionalna brigada u Krajovi, Multinacionalna komanda jugoistoka u Bukureštu i Jedinica za integraciju NATO snaga. "U oktobru prošle godine smo u Vašingtonu zaključili Mapu puta posvećenu odbrambenoj saradnji do 2030. godine. Taj dokument unapređuje strateške prioritete za jačanje saradnje na Crnom moru, kontinuiranu rotaciju američkih snaga u Rumunija, jačanje napora u oblasti sajber bezbednosti, otpornosti, odnosno pomoći SAD za ispunjavanje savezničkih sposobnosti i modernizaciju oružanih snaga", podsetio je on. Čirea je ukazao da se vojno prisustvo Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Rumuniji odvija u tri baze - Deveselo, Kampia Turzi i Mihail Kogalničeanu. "SAD su od početka veka uložile 363 miliona dolara u proširenje i modernizaciju rumunskih vojnih baza. Rumunija je bila drugi najveći korisnik američkih vojnih investicija, posle Poljske", rekao je on.

Rumunija uvodi predvojničku obuku za srednjoškolce

30/10/2021 Ministarstvo odbrane Rumunije ozbiljno razmišlja o uvođenju predvojničke obuku za mladiće i devojke od 15 do 19 godina, kao i...