Susedi Srbije ulažu ogromna sredstva u održavanje avijacije

29/11/2021 Kada je pre nekoliko godina objavljeno da će Srbija platiti (najmanje) 185 miliona evra za remont, modernizaciju, rezervne delove i novo naoružanje za eskadrilu od 14 polovnih aviona MiG-29, čak se i među stručnjacima pojavila zabrinutost da je Beograd preplatio te usluge i potrošio previše novca za održavanje avijacije. Javnost do sada nije obaveštena dokle se stiglo sa tim poslom i dostupni podaci daju malo osnova za staloženu i racionalnu cost-benefit analizu ulaganja i avione koji će, u boljoj varijanti, leteti do kraja decenije. Pa ipak, razvoj situacije u susedstvu Srbije potvrdio je da ta cifra ne samo da nije bila preterana, već se sa sigurnošću može tvrditi da nabavka i održavanje eskadrile savremene avijacije u startu košta više stotina miliona a da ta cifra sa obukom, delovima i naoružanjem rutinski prelazi psihološku granicu od milijardu evra. Najnoviji primer Hrvatske, koja će za nabavku 12 francuskih lovaca Rafal platiti 1,155 milijardi evra, pokazuje da čak ni optiranje za deset godina stare polovne avione više ne može da tu cifru značajnije snizi i učini je prihvatljivijom za javnost država regiona osetljivih na velika izdvajanja za vojsku. Država naviklih da oružane snage budu institucije za kupovinu socijalnog mira, kroz zapošljavanje ljudi iz neraezvijenih krajeva, i u kojoj se nužnost velikih ulaganja supstituiše besomučnim i beskrajnim recikliranjem postojećih resursa. Bilo da je reč o avionima proizvedenim pre bukvalno pola veka (kao u Hrvatskoj) ili održavanjem sistema PVO za koje više niko ne može da tvrdi da postoje rakete u resursu (Srbija). Potpisivanje ugovora u Zagrebu, kojem je prisustvovao i predsednik Francuske Emanuel Makron, potvrdilo je da će Hrvatska do 2025. godine dobiti svih 12 aviona ali i da je prvobitno dogovorena cena na tenderu od 999 miliona evra u medjuvremenu uvećana na 1,155 miljardi. Za tu cifru Hrvatska će dobiti model F3-R francuskog višenamenskog borbenog aviona, zatim obuku, simulator, radar i paletu naoružanja koji taj avion čini vrlo savremenim i sposobnim za dejstvo po ciljevima u vazduhu i na kopnu. Uprkos tome, stručna javnost u toj zemlji je zabrinuta jer smatra da će ta nabavka možda značajno unaprediti sposobnosti avijacije, ali da će premalo sredstava ostati za kopnenu vojsku i mornaricu. Takođe, postavlja se pitanje i dugoročne vojne saradnje, odnosno da li vezivanje za Francusku znači da bi mogla biti ugroženo vojno oslanjanje na SAD, na čemu se do sada insistiralo. Ni druge zemlje regiona nisu uspele da izdvajanja za nabavku novih ili polovnih aviona svedu mnogo ispod cifre koju je potrošila Hrvatska. Primer Grčke je možda i najdrastičniji jer su oni odlučili da za 18 novih aviona Rafal potroše čak 2,5 milijardi evra. Cifra će biti i dodatno uvećana jer su poslanici grčkog parlamenta u međuvremenu podržali Vladin plan da se naruči još šest aviona. Tu nije kraj jer je Grčka pre toga izdvojila 1,375 milijardi evra za ugovor sa Izraelom koji predviđa državno-privatno partnerstvo na poslovima obuke pilota i održavanja školske avijacije. Izraelci će 22 godine voditi pilotsku školu za buduće grčke pilote i brinuće o održavanju tehnike, koja uključuje osnovne avione za obuku kao što su P2002 Siera, zatim T-6A Texan II i M-346, koji treba da budu platforma za prelazak na F-16, Miraž 2000 i Rafal. Bugarska se, za razliku od Hrvatske i Grčke, odlučila da svoje vazduhoplovne snage modernizuje osloncem na SAD pa je naručila poslednje modele čuvenog F-16. Za osam višenamenskih aviona F-16 blok 70 Vlada u Sofiji opredelila je 1,25 milijardi dolara, dok je određena suma utrošena i za remont juršnih aviona sovjetskog porekla Su-25. Rumunija se takođe odlučila za F-16 ali za polovne letelice varijante A i B od Portugala, koje će proći modernizaciju u skladu sa standardom MLU (mid life update). Za prvih 12 letelica plaćeno je 650 miliona evra, što je obuhvatilo remont, modernizaciju, naoružanje, obuku kao i prilagođavanje infrastrukture. Par godina kasnije odlučeno je da se dokupi još pet aviona od Portugala za oko 250 miliona evra, takođe uz modernizaciju i troškove održavanja i opremanja. Dugoročni cilj Rumunije je da ima 36 aviona tog tipa, kako bi u potpunosti zamenila flotu Migova 21 Lancer. Mađarska je 2007. od Švedske iznajmila 14 višenamenskih JAS-39 Gripen, koji ostaju najmoderniji avioni regiona do dolaska grčkih i hrvatskih Rafala. Ta zemlja švedskom SAAB-u godišnje plaća oko 130 miliona dolara na ime lizinga do 2026. godine. To joj omogućava i upotrebu savremenih raketa velikog dometa AMRAAM, kratkog dometa Sajdvajnder, laserski vođene bombe i protivoklopne rakete AGM-65 Maverik. Međutim i ta opcija proizvodi određeni trošak, pa je tako Mađarska samo za naknadnu kupovinu modernijih varijanti raketa vazduh-vazduh AMRAAM potrošila 230 miliona dolara. Severni susedi Srbije prvobitno su zahtevali čak 180 takvih raketa, ali je račun za to bio 500 miliona dolara pa je plan nabavke redukovan. U planu je modernizacija na nivo koji će obezbediti integraciju savremenih vođenih bombi GBU-39 SDB kao i rakete vazduh-vazduh Meteor, za šta će ponovo biti izdvojena neka sredstva. Ostale države bližeg i dalje okruženja Srbije (Crna Gora, Severna Makedonija, BiH, Albanija i Slovenija) nemaju mlaznu avijaciju niti proklamovanu ambiciju da je nabave, tako da je za zaštitu njihovog vazdušnog prostora zadužen NATO.

Susedi Srbije ulažu ogromna sredstva u održavanje avijacije

29/11/2021 Kada je pre nekoliko godina objavljeno da će Srbija platiti (najmanje) 185 miliona evra za remont, modernizaciju, rezervne...